Saša je istakao da se i danas često seti glave porodice.
Kreativni direktor "Granda" Saša Popović ne priča često o svom privatnom životu, ali jednom prilikom govorio je o smrti oca, koja ga je zadesila kada je imao samo 24 godine.
- Imao sam 24 godine kada je tata 1978. poginuo u saobraćajnoj nesreći. Na auto-putu, ispred isključenja za Rumu, na njegov automobil naleteo je "mercedes" zagrebačke registracije. Kada me je majka probudila i saopštila mi šta se desilo, bio sam kao hipnotisan. Posle mučne borbe za život, umro je u bolnici. Ni danas ne znam da li je vozač koji ga je usmrtio završio u zatvoru - rekao je Saša.
Saša je istakao da se i danas često seti glave porodice.
- Izgubiti roditelja je veoma teško iskustvo. Dok je bio živ, sećam se da me je uvek nerviralo sve što je moj otac izgovarao. Posle njegove smrti, kad god bih donosio neku važnu odluku, razmišljao sam kako bi se on postavio u toj situaciji - ispričao je ranije Popović.
Kako je rekao, očeva želja bila je da studira, ali kada je počeo da se bavi muzikom, ipak ga je podržao.
- Nije bilo šanse da pustim kosu kao moji drugari, a znalo se da u devet sati uveče moram da budem kod kuće. Kada sam sa šesnaest godina počeo da sviram u rusinskom kulturno-umetničkom društvu "Maksim Gorki", prvi put sam se zaljubio. Bila je starija od mene četiri godine. Ne znam zašto, ali uvek sam voleo starije devojke. A onda sam s bratom od strica Lolanom napravio mali orkestar - govorio je Saša Popović.
Autor: M.K.