Sanja Marinković plakala kao kiša! Voditeljka se slomila uživo u programu nakon majčine smrti: Imala je dva kancera, metastaze svuda... Godinama je bolovala, NIJE NI ZNALA

Majka joj je preminula pre samo dve nedelje od zloćudne bolesti.

- Imala je vrlo težak oblik kancera, čak verovatno dualni kancer, u isto vreme. Imala je i rak pluća, rak završetaka na zidu pankreasa, metastaza je otišla svuda, i na mozak, na kosti, na linfu na kraju... To je još agresivnije bilo pred sam kraj, od inostranstva do svih mogućih terapija koje su postojale. Ne postoji klinika koju nismo angažovali jer smo verovali da čuda postoje. Naravno, kada se suočiš sa ovakvim nečim, nesvesno počinješ da veruješ da čuda postoje... Nažalost, ne u ovom slučaju. To se dogodilo pre 15 dana tačno, u subotu - prisetila se Sanja, koja se zajedno sa bratom borila sve vreme za majčino ozdravljenje.

- Doktori su sve vreme i mene i mog brata pripremali, još sedam dana, još deset dana... Nisam se nikada pomirila a tom vešću. Mi smo mnogo čitali o tome, ne postoji svetske knjige koju moj brat i ja nismo pročitali, od toga kako se ljudi ponašaju u svojim poslednjim danima... Znam da postoji jedan položaj tela koji je opisan u udžbenicima na Harvardu, poslednjeg dana mi je rekao:"Vidiš, to je taj govor tela o kom smo čitali.. Dizala je ruke gore, rekla sam:"To je to", znala sam da je kraj - priznala je voditeljka.

- Bilo je mnogo teško, i sada gutam knedle. Kažem mojim stilistkinjama:"Dajte tu haljinu, štikle", budem voditeljka tih 120 minuta, spustim se, presvučem se i odem u bolnicu, to su poslednja ta tri dana... 

Nikada neće zaboraviti trenutak u kom je saznala da joj je majka preminula.

- Ujutru sam se probudila, otišla da snimim reklamu za jedan mejkap proizvod, namestila frizuru, došla... To je bilo prvo jutro da nisam pozvala bolnicu, niti oni mene. Kada sam došla u studio, nikako nisam smogla snage da pozovem bolnicu, a vidim da ni oni mene ne zovu. Sve vreme mi podsvest nije dala da pozovem. Šminkerki sam rekla da pozovem bolnicu, pa da uđem u tu ulogu i da snimimo sekvence tog šminkanja, vesela je reklama. Pozovem doktora Stanića i kažem:"Doktore, ima nešto novo?", pitao me je:"A gde ste sada?", reko:"Na snimanju, prekinula sam set, samo da vidim kakva je situacija". Pitao me je koliko traje to snimanje, rekla sam dva-tri sata. Rekao mi je da ga pozovem posle snimanja. Pitala sam ga:"Je l'sve u redu?". Nije mi dobro, padam u onoj stolici. Pitam:"Je l' ona živa?", rekao mi je:"Nažalost ne, umrla je pre devet minuta". Ja sam tačno znala... Pozvala sam, devet minuta pre toga je umrla. Ja sam se tako blokirala u tom trenutku... A poslednja dva-tri meseca sam razmišljala:"Bože, samo da me ne sačeka ta vest na poslu". Svi su mi govorili da sam jaka, a verujte mi da ta jačina ne postoji. Sećam se da sam se toliko blokirala, izvinjavala sam se ljudima što nećemo da snimamo... Nazvala sam mog brata, rekla sam:"Sačekajte me, nemojte ništa da radite dok ja ne dođem". Htela sam poslednja da se oprostim od nje, tako je i bilo - prisetila se Sanja.

- Poslednjih trenutaka sam se trudila da je pitam kako je, pričala kako lepo izgleda, pričala šta mi se dešava u životu, na poslu... Bila sam u bolnici kada se desila tragedija u Novom Sadu, ja joj pričam šta je na vestima... Svake večeri sam rekla medicinskim sestrama da joj puste "Tri sestre" na Pinku, to je bio njen ritual, obožavala je sa drugaricama da gleda dve serije na Pinku. Dostojanstveno je otišla, nije imala bolove. Sve vreme sam verovala da će biti živa, nažalost nije, tako da eto... - izgovorila je Sanja, a potom počela da plače.

- Nema ništa teže nego kad izgubiš oba roditelja tako blizu. Ja sam u tom trenutku, sećam se, pitala, kada ljudi čitav život provedu zajedno, kao moji roditelji, skoro pola veka, kako je moguće da se tako brzo razbole od iste bolesti?! Sećam se da mi je doktor rekao da je to najčešće tako, kada je o srčanim bolesnicima reč. Moj otac je umro pre tri godine od iste bolesti od koje je moja mama potom umrla. Rekli su mi da je moja mama čak šest godina bolovala od te bolesti, a da nije ni znala. Šest godina... Imala je verovatno tu dijagnozu i pre tate, samo što je on brže otišao, a za njim i mama. Taj kancer je stvarno strašna stvar - zaključila je ona.

Autor: D. T.