''Umesto diskus hernije pisalo je METASTAZA'' Prva ispovest Sanje Marinković o majčinoj smrti: Samo ju je zabolela kičma i ništa više, a ustvari...

Sanja je otvorila dušu odmah na početku emisije, te na pitanje voditeljke Bojane Lazić:"Kako si?", odgovorila:

- Dobro. Dobro zato što sam ja jedna od onih koja je tako vaspitavana od strane svoje mame i bake, da sve svoje probleme prekrijem osmehom. Tako je bilo poslednjih meseci dok sam bila u ovoj porodičnoj borbi, tako je i danas. Šta se dogodi kada je uđem u kola i krenem kući, ili kada sam sama kod kuće, pa se ujutro probudim, to verovatno možete samo da pretpostavite. Ali, valjda me je ovaj posao tako disciplinovao, da nije svaka emocija za javnost. Ja u to duboko verujem, da svako od nas treba da ima neke tajne koje će da čuva samo za sebe. Nema veze da li je freč o teškim ili najlepšim trenucima. Dobro sam jer sam ja to tako odlučila. Malopre, kada sam došla u šminkernicu, moje koleginice koje me nisu videle, bile su više nego emotivne. Ja sam im samo rekla:"Ovog trenutka morate da se zaustavite, jer ako vi nastavite tako da se ponašate, to će kod mene da stvori suze i bol, a ne želim da takva budem pred kamerama", i nadam se da takva neću biti - počela je priču Sanja.

Ona je od svih krila kroz šta prolazi.

- Javnost nije znala. Svaki put kada padnem, ja podignem krunu i nastavim dalje. Pre svega sam ovakve teške trenutke podelila sa svojom televizijskom ekipom, oni su prvi koji su saznali zato što sam im rekla:"Morate sada da imate razumevanja za mene, zato što je moja koncentracija loša, imam uspone i padove",svaki čas sam vodila i snimala sa telefonom, jer sam očekivala te najstrašnije vesti koje su me i na kraju sačekale. Moram njima da se zahvalim jer su sve vreme bili uz mene i pomagali mi, jer ja inače nisam tako laka za saradnju, znaju koliko sam savršena u svemu, ali u ovom trenutku to nije bilo moguće. Ipak, lako smo se razumeli - objasnila je Marinkovićeva.

Nikada neće zaboraviti dan kada je saznala da joj majka boluje od teške, opake bolesti.

- Kod kuće je bilo kako je bilo... Bilo je teško vrlo. Sa tom strašnom dijagnozom sam se suočila 27. jula, kada sam bila na moru. To je jedna izuzetno podmukla bolest, svi znaju, ne bih mnogo da mračim ovu nedelju, vidim da je divno, sunčano vreme, ali ne bi bilo loše da to svima bude vrsta upozorenja. Moju mamu je samo zabolela kičma i ništa više. Mislila je da se nešto spotakla, jer je šetala svake večeri po nekoliko kilometara. Mislila je da je izvrnula nogu, slali smo fizioterapeute, masere, da joj malo pomognu. Na kraju su mi rekli da ne mogu ništa da joj poprave, da ne bi bilo loše da ide da snimi kičmu. Ja joj zakažem, ona ode, snimi kičmu... Nikad neću zaboraviti, ležim na ležaljci u Rovinju, sa prijateljima, meni stiže medicinski izveštaj gde umesto diskus hernije piše metastaza. Ja čitam metastaza, zovem ljude, kažem:"Vi ste sigurno pogrešili, ovde sigurno nije reč o mojoj mami", oni mi kažu:"Ne, to je Dobrila, rođena tad i tad, to je vaša majka". Piše "posetiti onkologa", e tu kreće velika igranka - rekla je Sanja i dodala:

- Znala je sve, bila je vrlo moderna žena, dala je svoj mejl, stigao je izveštaj njoj, meni i bratu. Ne znajući da sam ja dala svoj mejl, rekla je:"Nemojte da kažete Sanji". Ona je mene čuvala od sebe, ja sam htela nju da sačuvam, porodično smo se čuvali, a svi smo sve znali. Samo je želela da zna istinu, jer moj tata, kada mu se to dogodilo pre tri godine, nije želeo mnogo da zna, ja sam molila lekare da mu se ne kaže velika istina. Kod mame je to bilo nemoguće, ona mnogo čita, gugla, sve zna. Ništa nismo krili osim najstrašnijeg kraja, pošto smo je sve vreme bodrili, govorili da ništa ne brine, da leka ima. Moram da vam kažem da je ona do poslednjeg dana bila tihi borac, borila se kao i svi mi. 

Autor: D. T.