Tri godine od smrti Merime Njegomir! Njena ćerka otkrila kako se pevačica borila sa opakom bolesti: Pevala je znajući da je kraj

Merima Njegomir preminula je 20. novembra 2021. u 63. godini nakon kraće bolesti.

Njena ćerka Ljubica Njegomir otkrila je šta se dešavalo tokom borbe njene majke.

- Naletela sam na jedan snimak iz Soko Banje. Tada je imala solistički koncert. Kakva je to bila snaga. Slušala sam je i pošto je znam čula sam da u refrenima podrhtava. Što kod nje nikada nije moglo da se desi. To je bio avgust i gledam taj snimak i pomislim, pa ona je tada umirala. Ona je bila u toj termalnoj fazi za koju mi nismo znali - rekla je Ljubica.

- Zvala me je posle tog koncerta i rekla nije mi dobro ne znam kako ću da vozim. Pitala sam je što mi nije rekla da je vozim, a ona je samo odgovorila ma moći ću. Što znači da je ona i vozila iz te Soko Banje. Ona je živela sa svim tim nadljudskim bolovima. Ja više nemam taj luksuz da mi nešto bude teško i da kukam, jer bilo bi sramota - otkrila je svojeveremeno njena ćerka.

Odrastala u doba kada pevanje nije bilo priznato zanimanje

Merima Njegomir je rođena 1953. godine u Zemunu. Odrastala je u doba kada pevanje i nije bilo neko poželjno i društveno priznato zanimanje.

- Moja majka je prelepo pevala, od majke sam nasledila emociju, od mame sam dobila podršku da se bavim pevanjem. Od majke sam nasledila i svetost materinstva. Da su svi u Srbiji kao ja (četvoro dece), ne bi imali problem bele kuge - govorila je legendarna Merima.

- Otac je bio izričito protiv da se bavim pevanjem, smatrao je da ko ode u pevače kad-tad postaje sramota porodice. Odrastala sam kao dete razvedenih roditelja, što je od mene, izgleda, napravilo jaku ženu. Kod mene nije važilo ono - ako sam se ja mučio, ne moraju deca. Svako treba da prođe svoj put i ostavi svoj trag.

Počela kao kafanski pevač

Merima je počela kao kafanski pevač. Kada se malo pročulo za Meriminu repertoarsku širinu i nebeske visine, neki su rekli - evo ga ženski Cune.

- Imala sam tu sreću da mi upravo Cune bude gost na mom prvom solističkom koncertu u Domu sindikata. Cune mi je bio velika podrška, jedan od prvih uzora, i u kafani i na radiju. Kada se danas kaže kafana, to ima uglavnom negativnu konotaciju: pevaljka u krilo, srča do kolena, dim koji se seče na kriške.

Dobitnica je velikog broja priznanja, među kojima su: Vukova nagrada za doprinos srpskoj kulturi (jedina od pevača narodne muzike), Zlatna značka Kulturno-prosvetne zajednice i Zlatni mikrofon Radio Beograda, kao i preko dvadeset nagrada na brojnim muzičkim festivalima.

Sahranjena je u Aleji zaslužnih građana.

Autor: N.B.