Sedam meseci na svake tri nedelje, sa plavom torbom u ruci i težinom straha u srcu, odlazila sam u bolnicu, ispirčala je Anđela Cekić.
Za mnoge je ova 2024. godina bila tužna i ostaće u ružnom sećaju, ali ne i za voditelja Stefana Kandića Kendija. Njegova supruga Anđela Cekić se porodila ove godine i rodila jer devojčicu, kojoj su ponosni roditelji dali ime Anika. Međutim, Anđela je tek sada po prvi put otkrila kroz kakve je probleme i strahove prolazila dok je bila u drugom stanju. Danas, kada je Svetski dan prevremeno rođenih beba, jer je i Anika prevremeno rođena.
- Svaka trudnoća nosi svoju priču, a moja je bila priča o borbi, strepnji i neizmernoj ljubavi.
Sedam meseci na svake tri nedelje, sa plavom torbom u ruci i težinom straha u srcu, odlazila sam u bolnicu. Prolazila kroz beskrajna ispitivanja i dane provedene u tišini, sa samo jednom željom, da sve bude u redu – navela je Anđela na početku svoje objave.
- 5. aprila, u 34. nedelji trudnoće moja mala heroina odlučila je da dođe na svet ranije, da mi pokaže šta znači prava hrabrost. Umesto da je držim na grudima i pružim joj toplinu, mogla sam da je vidim samo kroz hladno staklo inkubatora. Bila je tako sićušna, tek 1.800 grama, okružena aparatima koji su je čuvali, dok sam ja mogla samo da stojim sa druge strane i molim se.Najteži trenutak bio je kada sam izašla iz bolnice sama, bez svoje bebe. Ušla sam u kuću gde je čekao prazan krevetac i stvari pripremljene za nju, dok je ona ostala u bolnici. Taj osećaj praznine, te suze koje nisu prestajale, to je nešto što samo majka može razumeti. Svaki put kada bih čula kako mi medicinske sestre kažu da je preplakala celu noć jer joj je falila majka, moje srce bi se slamalo iznova. Svakog dana sam se molila da joj moja ljubav, iako daleka, da snagu da izdrži.Tek porođena, hodala sam sa jednog kraja bolnice na drugi, samo da bih je videla makar na minut.
– Kada su je prebacili na Institut za neonatologiju, nastavila sam borbu. Uradila sam testove da bih joj svakog dana donosila svoje mleko, jedino što sam tada mogla da joj dam. Nosila sam ga s nadom da će svaki gutljaj pomoći njenom malom telu da ojača. Dok sam čekala vesti o njenom napretku, saznala sam da se 17. novembar obeležava kao Svetski dan prevremeno rođene dece. Sudbina je htela da se taj dan nasloni na moj rođendan, 18. novembar. Shvatila sam da od tada imam dva rođendana za slavlje, jedan za moju malu heroinu i sve druge borce, a drugi za mene, jer smo zajedno prebrodile sve prepreke. Danas, dok je držim u naručju, srce mi je preplavljeno zahvalnošću i ljubavlju. Ovo je samo delić priča o nama, o njenoj snazi i o ljubavi koja je jača od svakog bola. Pružam najveću podršku i ljubav svim mamama prevremeno rođenih beba. Vi ste istinske heroine.
Autor: N.B.
