Dragica Radosavljević, poznatija kao Cakana, u jednoj emisiji otvorila je dušu o svom detinjstvu.
Naša poznata pevačica, u jednoj emisiji, Dragica Radosavljević Cakana progovorila je o svom detinjstvu, te je tako otkrila da joj je majka umrla na rukama.
- Sve je menjala - kaže Dragica Radosavljević Cakana koja je potom objasnila koliko je u Leposaviću imala rodbine, ali i kako su se njeni roditelji upoznali, kao i to kako je izgledao dolazak u Leposavić iz Banjske.
- Moji stričevi su zapravo mog tatu naterili jer je jedino taj plac ostao prazan i čekao je tatu. Jako su to bila teška vremena, hajde da kažem siromaštvo je bilo, nisu ljudi imali para, mi male, došli smo tu nešto se kuća, znate kad se radi kuća pa na pola, pa nemate, pa čekate... Sve je to bilo jako teško, a pored toga nikad mi to kao deca nešto nismo osetili mnogo osim što nismo mogli da imamo ne znam šta, ali u to vreme niko nije ni imao ne znam šta. Nama to nije predstavljalo nikakav problem. Ja se sećam kad bismo kao deca išli na izlet pa nam mama napravi uštipke mi se menjamo za paštete, sa drugaricama koje imaju paštete i onda nam mama kaže: "Kako možete da menjate za to uštipke koje sam vam ja pravila" - sa osmehom se prisetila pevačica.
Cakana je sa sestrama oduvek bila veoma bliska, kako i sama kaže:
Na isti način, ne mogu da odvojim, sa starijom sestrom sam se samo više svađala. Mi smo imale taj problem, uvek je imala prva cipele, uvek je imala prva kaput i ja sam uvek to znala nekako da maznem, da ukradem kad negde idem, kad idem kod drugarica na rođendan, da ona ne zna i onda sam naravno dobijala od nje dobro, šljage, što bi se reklo, ali sa mlađom sestrom smo obe imale drugi odnos i dan-danas mi to tako, naše Danče, i tako je ostalo.
Gubitak majke i oca
- Prvih 40 dana, ne mogu da vam kažem... Prvo mama mi je maltene umrla, meni i najmlađoj sestri, na rukama, a najgore od svega što je starija sestra koja je živela sa mamom zadnjih pet godina dole, tog dana bila na operaciji u Beogradu i to je za nas bio takav šok. Moja mama je tri minuta pre nego što je izdahnula pevala i ja te snimke imam, ja ne smem da ih gledam - kaže Cakana i nastavlja:
- Prvih 40 dana nekako nisam... Kao da sam nepripremljena za to bila, kao da mi nije u toj meri nedostajala, ja stvarno to pričam iz dubine svoje duše, kao da nisam osetila da je nema. Nisam prosto prihvatila. Tih 40 dana, svaki dan, zašto sam ja to radila, ja nisam neko ko je baš vernik, ali kao i svi sam Bože dragi, kad je teško, ali prvih 40 dana ja sam bukvalno svaki dan išla u crkvu. Ja prosto nisam mogla da prođem, a da ne svratim u crkvu i da ne zapalim sveću i za nju i za tatu - kaže Cakana koja se prisetila i teškog trenutka kada je ostala bez oca:
- Kada je tata umro nekako sam bila i mlađa i to sve sam doživela, veći je šok meni bio kad je tata umro jer sam ja to saznala, pevala sam srpsku Novu godinu kad je moj tata umro tako da sam te večeri saznala i shvatila sam što sam ja te večeri bila jako nervozna, na pitanje samo kako si, ja briznem u plač, a treba da otpevam to veče... Tako da je za mene veći to bio šok, nekako mama nije bila ni bolesna kao da je želela da napusti ovaj svet, a da ostane u njenom sećanju i njenoj glavi da smo svi okej, da smo svi dobro, svi imamo neke svoje živote lepe. Ja prosto ne mogu da prihvatim da je ona bila bolesna jer nije. Ja sam bila tih poslednjih 10 dana sa njom u Leposaviću i u trenutku kad smo već videli da mama ne želi da jede, 15 dana sve što se unese u organizam to se izbaci istog trena i onda pošto je moj brat srećom lekar i načelnik hirurgije u Mitrovici ja sam mu rekla da on dođe i da pogleda mamu. On je video i rekao da ona mora hitno da bude hospitalizovana.
Autor: Nikola Žugić