Legendarni glumac Pavle Vuisić ostavio je neizbrisiv trag u jugoslovenskoj kinematografiji, a za života je intrigirao javnost.
Naime, glumac je obožavao da pravi brodove, a izgustirao bi ih čim završi, svečano je pustio u rad česmu iz koje je teklo vino, provodio je dane i noći na Adi... Pored brojnih detalja iz njegovog života koji se prepričavaju, i dan danas se spekuliše o njegovom testamentu.
Foto: Printscreen YouTube/ Nedeljno Popodne
"Testament Pavla Vuisića, rođenog od majke Radmile i oca Miša, koji dana prvog novembra 1982. godine, pri čistoj svesti i zdravoga uma sastavlja ovu poruku", počeo je Vuisić, koji je svu imovinu ostavio supruzi Mirjani.
"Mirjani, ženi mi, sve što imam za slučaj da odapnem, ostavljam, s tim da razumno rasproda ili otuđi imovinu moju, odnosno svoju, a ako ne bude u stanju da imovinom raspolaže, da to samo sud može uraditi. Mirjana, ako posle mene ostane, ima da me sahrani sa svim adetima i čestima crkve pravoslavne, sa šest popova da se pred mojim telom vide i čuju", napisao je glumac.
Jedna od njegovih poslednjih želja je da bude sahranjen u porodičnoj grobnici i striktno je zabranio govore na njegovom ispraćaju na večni počinak.
Foto: Printscreen YouTube/ Nedeljno Popodne
Kako je navedeno u testamentu objavljenom u biografiji Pavla Vuisića "Posle fajronta" autora Aleksandra Đuričića, glumac je "za inat" tražio šest popova, od kojih je očekivao da ćute i "u sebi pevaju". Dodao je i da ne želi da o njemu govore komunisti da se ne bi "prevrnuo iz groba" i ne samo prevnuo "nego ustao iz groba da ga mori".
Međutim, kako je godinama kasnije Mirjana ispričala, Pavle Vuisić želeo je, zapravo, da mu na sahrani budu samo pop i supruga i da niko ne bude obavešten o njegovoj smrti pre ispraćaja na večni počinak. Zapravo je navodno molio da se smrt objavi tek tri dana posle pogreba.
"Poznanici, filmadžije, sindikati, cele fabrike su se raspitivale kako da mu odaju počast. Saznali su tek kada je sve bilo gotovo" preneo je Nedeljnik tekst Aleksandra Đuričića.
Čak ni pop nije znao koga sahranjuje. Čitulje su bile bez ožalošćenih. Nije voleo forme. Mirjana je poštovala njegove poslednje želje, kao i sve prethodne.
Autor: N.B.
