Nisam se složio da bude pevaljka, a da bude potkusur biznismenima, NE MOŽE: Bosanac nikad iskrenije progovorio o ćerki Džidži, pa se osvrnuo i na suprugu

Dragan Stojković Bosanac je suprugu upoznao upravo u Konjicu, ta ljubav datira iz škoslkih dana.

- Išli smo zajedno u školu. Ovde dole je bila, niže je malo jedna zgrada, pa je bila gimnazija Konjička i tu smo mi išli zajedno - pokazao na je Dragan gde je to mesto i nastavio:

- A inače smo bili komšije i znamo se od prvog razreda osnovne škole. Sad smo prešli u rodbinu, sad ona meni dođe kao sestra.

O tome kako je izgledao momenat kada je shvatio da je to žena sa kojom želite da ostari, Dragan kaže:

- Pa nema tu šta, strese te i ti misliš nema ni jedne više žene na svetu, samo ona. Ali se ispostavilo da je dobro. Sad ću vam ja reći nešto, kad ti je žena iz mesta odakle si ti, kada ste išli zajedno u školu vi uvek imate tema da pričate. Kad krenem kolima za Konjic, prvo otračamo moju rodbinu, pa otračamo njenu rodbinu, pa otračamo one ljude koji nas ne vole, odnosno koji nas vole i kad dođemo tamam, ovi nisu ni bitni koji nas ne vole, ali je istina da kad imaš suprugu iz svog sela, onda ti je život zanimljiv.

Kada se prvi put posle svih uspeha vratio u svoj Konjic, Dragan Stojković Bosanac nam je ispričao kakav je to bio osećaj da među svojom rajom šeta znajući da ostavlja neizbrisiv trag u našem muzičkom stvaralaštvu, ali i to kakav je odnos bio prema njemu, jer više nije samo onaj Dragan Stojković koji je tu sa ulica.

- Ja sam Bosanac na sceni, ali među mojim Konjičanima ja sam Dragan i ja se tako ponašam. Možda to je preskromno, a možda i nije. Ja mislim da nije, zašto, moj posao, moja popularnost je moja stvar lična koju ja deveram i nekako se nosim sa njom, ali ne mogu ja biti Dragan Bosanac mom profesoru, ne mogu ja biti Dragan Bosanac s mojim komšijama u smislu da tražim sad ekstra nekakav status zato što sam uspeo negde u belom svetu. Ne. Ja se ponašam, gde ste, šta ima, hajmo popiti - kaže Dragan Stojković Bosanac.

Ljubav prema svom gradu preneo je i na svoju ćerku Džidžu koja od malena dolazi u Konjic.

Džidža je diplomirala pa je ekipa jedne emisije čestitala Draganu.

- A jeste, jeste, svaka čast - kaže Dragan, a na naše pitanje da li je on bio taj koji je vršio pritisak iskreno nam je odgovorio:

- Pa ja sam vršio pritisak. Da bude pevaljka ceo život ja se sa tim nisam složio. Da bude potkusur kontroverznim biznismenima ne može. Neka ona završi, čak ima ambiciju sad da eventualno šta još da doda toj diplomi, ali vidićemo kad bude onda ćemo to proslaviti, pa neka onda peva kad hoće i gde hoće.

Dragan živi u Beogradu, ali u svoj Konjic redovno obilazi, a onda nam je i sam ispričao zašto za sada ne namerava da se vrati u rodno mesto.

- Meni su i Beograd i Konjic ravnopravni, ja ih ne mogu razdvojiti. Meni je Beograd materijalno i nekako umetnički mnogo pružio, ja to poštujem i volim. Ne planiram da dođem ovde potpuno da živim, ne mogu iz mnogo razloga. Pre svega, ja sam pola veka u Beogradu, 50 godina. Više sam u Beogradu nego što sam ovde. Drugo zbog praktičnih razloga, tamo mi je porodica, tamo mi je kuća, ovde imamo stan, ali imamo tamo i doktore, i lekare i sve. Sve to u mojim godinama, kad uzmem telefon pa kažem ovako dr ono izbaci 70 imena doktora, ali šta ćeš, to ko ne shvati da stari taj je budala - kaže ovaj poznati muzičar.

Autor: Nikola Žugić