Otvorila dušu!
Suzana Mančić progovorila je sad o svemu što dugo intrigira javnost.
Vi ste bili i ostali jedini sinonim za “Loto devojku”. I danas vas na raznim promocijama uvek zamole da baš vi izvlačite raznorazne nagrade…
- To je nekako najviše obeležilo moju karijeru. Prvih godina je bilo jako dominantno. Da vas podsetim ja sam pevačica i da imam snimljenih desetak nosača zvuka za sobom. Takođe imam i nekoliko filmskih komedija, televizijskih serija, a o šou programima Televizije Beograda, da ne pričamo, kao i o Nedeljnom popodnevu i Jutarnjim programima. I knjige sam napisala, ali i dalje sam Loto devojka. E, sad, kad sam došla u ove godine, sad mi prija da budem devojka (smeh). Svesna sam da sam stvarno ja dala pečat toj igri na sreću, i drago mi je zbog toga.
Foto: TV Pink Printscreen
Niko nije mogao da vam svih ovih godina unazad stane na crtu?
- Pa sad... Pokušavali su. Ne mogu ja o tome da pričam. Ali mi je drago da sam ostavila traga. Volela bih da sam ostavila traga i sa nekim hit pesmama, pa da imam u MTS Dvorani solistički koncert. Ja pripremam nešto što će biti, ne solistički koncert, ali neki recital kojim bih obeležila 50 godina svoje karijere. To bi trebalo biti početkom sledeće godine. Treba dobro razmisliti o tome, napraviti dobru organizaciju i sadržaj. Zaista 50 godina nije malo, a ja nisam bila skoncentrisana samo na jednu dalatnost. Nisam bila samo pevačica, nisam bila samo glumica, nisam bila samo voditeljka, i onda je to teško. Ali uradiću ja to, iako će biti teško.Uvek ste ovoreno pričali o svemu, bilo da je o privatnom ili o poslovnom životu. Koliko vam se to puta obilo o glavu i kada vam je bilo najteže?- Kada sam bila privatno otvorena, svako je mogao da me povredi kako je hteo, i to je bila jedna užasna degradacija i mene kao žene, i moja profesionalna degradacija, U jednu ruku, to je bila jedna mala smrt koju sam, doživela i srećom - preživela. Tada sam bila privatno veoma povređena, i na stubu srama. Što se tiče profesionalnog života bilo mi je najteže ako zakasnim na avion. Dešavalo se da pobrkam letove, u ono vreme velike Jugoslavije, kada je bilo puno posla. Dešavalo mi se da napravim grešku prosto, u rasporedu. Da se vraćam iz Njujorka, dođem na GFK aerodrom i vidim Jatov šalter prazan. Pitam: “Pa kad ide avion?”, a službenica mi odgovara:“Gospođo, to je bilo jučer.”I onda moraš da platiš prenoćište, moraš da platiš ponovo avionsku kartu, a onda moraš još neke druge obaveze da sustigneš. Trebalo je da letim direktno za Dizeldorf i to mi je bila najveća avantura i najveći udarac po džepu u mojoj karijeri, ali i najveći blam.
Foto: Instagram.com
Zvanično ste u penziji?
- Dobijam minimalac, ali pošteno zarađen. Mi smo žene čudo. Dok nisam počela da radim punom parom, prvo, bilo mi je potrebno jedno vreme da se odmaram. Da ne radim ništa, da ležim i da gledam svoje omiljene serije na Tv u boji. A onda sam shvatila da me to dovodi u jedno stanje letargije i da nije dobro za mene, ni fizički, ni psihički. Onda sam se okrenula mojoj maloj oazi Velikoj Moštanici. Ali moj život sam po sebi je veoma dinamičan, jer moj brak je u Atini, ja sam ovde, stalno se putuje i negde idem. Meni u stvari nikad nije dosadno. Stigla sam recimo prošlog leta da počitam neke knjige koje nisam stigla do sada. Samo dosadnom čoveku može da bude dosadno.
Autor: Pink.rs
