Književnica otkrila da joj fali podrška najbližih.
Mesecima unazad Vedrana Rudan se retko oglašava jer svakodnevno vodi bitku protiv raka, ali ipak je odlučila da otkrije sa kakvom agonijom se suočava, pa se u svojoj kolumni požalila da joj podrška najmilijih izostaje, te da je sin nije nijednom posetio za 4 meseca.
Foto: TV Pink Printscreen
- Kad imate rak, samo vam se on mota po glavi. Znam! Znam! Znam! Moram misliti pozitivno, ne misliti na rak nego na lepe stvari. Šta su lepe stvari? Penzija od 460 eura, a lekovi su ti 100 evra, a pregled 640 evra? Biti srećna jer imaš muža koji oko tebe skače i koji ne bi smeo znati da ti se po glavi mota samo jedno? Danas sam preko interneta naručila jaknu za 32 evra, L, imam deset kila manje, to je lepa stvar? A što ako... - napisala je Vedrana u svojoj najnovijoj kolumni.
- Nedavno sam pročitala kako naš poznati novinar razdragano izjavljuje deca su naša najveća sreća i smisao života. A da mislim na svoje dete? Mislim, mislim. Je li mi ikad bilo smisao života? Nije. Jesam li čitav život činila sve da bih mu pomogla u svakom trenutku? Jesam. Ipak, to moje dete koje volim u četiri meseca moje bolesti ne može naći petnaest minuta vremena za mene i posetiti me?! Ruku na srce, biću sasvim iskrena, da li me to rastužuje? Iskreno, najiskrenije, ne. I telefon je susret. Prijateljica mi je rekla, idi kod psihijatra, probaj. Psihić? Nikad nisam bila kod psihijatra, možda sam bolesna, danas su svi depresivni, ako neću biti sad, kad ću? Gutaću tablete i biti srećna - zaključila je knjižavnica.
Foto: TV Pink Printscreen
Podsetimo da je Vedrana, svojevremeno, na svom blogu napisala tekst pod naslovom "Rak i ja" u kom je govorila o svojoj borbi, a tada se dotakla straha od bolesti, za koji se prognozira mali postotak izlečenja:
‘Ispričala sam mu detalje. “Kako ću iz te priče?”.
“Jednostavno. Vi svoje dete ne možete promeniti, nikako i nikad, ali možete sebe. Prihvatite ga onakvog kakvo ono jest, spustite ton i suočite se sa svojom narcisoidnošću. Prestanite u sebi ponavljati kako se ono moglo dogoditi meni, meni, baš meni? Dogodilo vam se i živite s tim. Izaberite sami način. Razgovarati drugačije, ne razgovarati, svakako se ne vraćati u prošlost i nalaziti greške u koracima. Gotovo je. Ne gledajte stalno stare filmove.”. “I rak mi je stalno u glavi.”. “Zašto?”. Koje pitanje. “Zato jer je opak, zato jer je preživljavanje zanemarivo, zato jer mi se živi…”. “Bili biste srećniji da imate neki ‘bolji’ rak, neki gde je postotak izlečenja 95%?”. “Da, bila bih srećnija.”. “A ne bi vam palo na pamet da biste se baš vi mogli naći u onih 5%?”, napisala je u nastavku.
Autor: N.B.
