Ana Nikolić se vratila u devojački stan: Komšije razvezale jezike nakon njenog raskida sa Raletom!

Pevačica Ana Nikolić raskinila je sa kompozitorom Goranom Ratkovićem Raletom i napustila stan u kojem je živela s njim i vratila se u devojački. Komšije su otkrile kako se pevačica ponaša nekoliko dana nakon raskida.

- Da, opet je viđamo. Tu se parkira direkt ispred ulaza da ne mora mnogo da pešači. Auto joj je uvek pola na putu, a pola na trotoaru, a problem je što ima džipa i ona ne izađe tako brzo iz auta. Kad se parkira ili kad izađe iz kuće ona uglavnom kasni, a znate da voli da bude cakum - pakum pa se sprema u kolima, šminka i presvlači, pa isprobava neke njene naočare i one šešire da joj prekriju pola glave. Ma, više je viđam u kolima nego u zgradi - progovorila je Anina komšinica iz zgrade, dok je komšija Ljubomir koji se vraćao iz pekare otkrio da je više viđao Raleta.

- On je uvek čekao, a ona je kasnila pa su se dovikivali, ali zanimljivu si bili, nekako uvek nasmejani. Ana je bila srećna, ne znam što je to sve puklo. Ma, pomiriće se oni. Uvek je izlazila doterana sama ili sa ćerkom, dok ih je Rale čekao.

Tinejdžerka Dunja je veliki obožavalac Ane Nikolić.

- Mi živimo tu u blizini, a ovde su mi prijatelji i kad god prođem pored Aninog ulaza čujem muziku. Možda starijim ljudima u zgradi smeta njena galama i muzika, ali mene baš briga neka se ona dere, volim njene pesme - dok je starija gospođa kratko nervozno prokomentarisala.

- Ako je tišina onda nije tu, ako je glasno, ona je tu. Voli ta muziku, ali onda neka se vrati nastupima, a ne nema da peva u zgradi.

Gospodin Petar je često viđao ljubavni par i veoma su mu prirasli srcu.

- Ana je bila lepršava, on sa osmehom uz nju. Ne znam šta se dešavalo, sve je moguće od Ane, ali i od Raleta. U ljubavi su ljudi na sve spremni - rekao je on i dodaje da je oduševljen kakva je Nikolićeva majka.

- E jeste mala isti Rasta pa su njih dve kao drugarice. Ana vuče igračkice, biciklo sve za njom. Uvek kad je voda ka kolima drži je za ruku, nešto joj priča nikad ne ćuti. Ja mogu da potpišem da toj ženi i kad nije dan, ona kad vidi Taru, osmeh joj se vrati na lice - zaključuje Petar.

Autor: A. Nikolić