Danas je u Beogradu preminula Rada Đuričin, jedna od najznačajnijih jugoslovenskih i srpskih glumica i dugogodišnja članica ansambla Jugoslovenskog dramskog pozoršta, saopštilo je pozorište.
Rada je dobitnica je nagrade za životno delo „Zlatni ćuran”, koje će joj biti uručeno 20. marta u Jagodini, priča o svom detinjstvu u gradu u kom Jovana Sterije Popovića, Vaska Pope a ovako je pričala o svom životu.
"Rođena sam i odrastala u lepoj varoši, u gradu Jovana Sterije Popovića, Paje Jovanovića, Vaska Pope. U svešteničkoj porodici, uz oca Pop-Marinka, tako su ga svi zvali, a tako se sad zove i jedna ulica u Vršcu, uz majku Milevu i sestru Nadu", počela je svoju priču glumica.
Foto: TV Pink Printscreen
"Često sam sestri bila „sluga” da ne oda moje nestašluke. Oblačila sam mamine haljine i tako odlazila u zabavište. U prvom razredu osnovne škole dobila sam ukor zbog hodanja po skamijama. Ispred kuće, na ulici, uvek je bilo dece. Majka nas je često častila palačinkama, krofnama ili parčićima hleba namazanim mašću i alevom paprikom. Glavna poslastica nam je bilo koljivo koje bi nam otac doneo sa nekog parastosa, ukoliko, usput, ne bi to dao nekoj drugoj deci".
Glumica je postala zahvaljujući pre svega zahvaljujući glumcu Pavlu Minčiću.
"Studirala sam jugoslovensku književnost i srpski jezik. Želela sam da budem novinar. Prvi intervju napravila sam za „Studentski list” s glumcem Pavlom Minčićem koji mi je, šaleći se, rekao: „Pusti novinarstvo, ti si za glumicu”. Ubrzo posle toga pripremila sam se za prijemni na Pozorišnoj akademiji uz njegovu pomoć. I, primili su me u klasu profesora Josipa Kulundžića, sa Ružicom Sokić, Radmilom Andrić, Ljiljanom Marković, Batom Živojinovićem, Nikolom Simićem, Torijem Jankovićem i Acom Aleksovom. Nastavila sam i studije književnosti. Za svaki slučaj", rekla je Đuričićeva.
Kako ste upoznali Kapora?
On je bio na Likovnoj akademiji, a ja na Pozorišnoj, a obe su bile u Knez Mihailovoj, na neizbežnom mestu susretanja. Ali,onje to drugačije objasnio: „Naš prvi susret je bio na Likovnoj akademiji, kad sam ja, čekajući te, popio malo više ruma, pa kad si se, najzad, pojavila, mene su, upravo, iznosili i video sam te iz – žablje perspektive". U poslednjim trenucima Mominog života bila sam pored njegove postelje.
Drugarica me odvela na "žurku" kod mladog inženjera koji je odlazio na jednogodišnji obilazak nuklearnih elektrana po svetu. Godinu dana kasnije srela sam ga na ulici. Bilo je to uoči 1959. koju smo zajedno dočekali. I u martu smo se venčali! Naša ljubav trajala je 54 godine, sve do marta prošle godine.
Foto: TV Pink Printscreen
Nedostaje joj suprug
Nedostaje mi moj glavni životni oslonac, moj suprug Dragoslav. Ali, imam sina Radana i njegovu porodicu. Imam sestru Nadu, prijatelje i, što je vrlo važno, imamjoš isvoj posao. Nastavljam da živim i da dejstvujem.Najviše se ponosim svojim suprugom, najvažnijim čovekom u mom životu. Bio je izuzetna ličnost, velikog znanja i dela, i velike skromnosti.
Autor: N.Brajović
