JELI SMO SAMO KROMPIR, SAD NE MOGU DA GA VIDIM, SMUČIO MI SE: Goca Božinovska odrasla u goloj bedi, a ovo su detalji iz njenog života

Goca je imala veoma teško detinjstvo, a jednom prilikom je prala je kako je bilo odrastati u siromaštvu.

- Moj otac je bio mnogo bogat čovek dok je živeo u Makedoniji. Sve je napustio kada se oženio mojom majkom i kada se preselio u Srbiju. Imao je petoro dece i ostalo je sve njima. Nikada nisam pitala za to, ništa tražila nisam niti me je zanimalo - pričala je ona i dodala:

- Ovde smo sastavljali kraj s krajem! Nosila sam stvari koje su mi komšije poklanjale, nisam imala šta da obučem. Pre podne sam išla u školu, a po podne sam radila kod nekog i, kad mi daju parče hleba i premažu kajmak, ja hoću da crknem od sreće! Tokom zime smo jeli krompir koji tati daju kada nadniči, verujte mi da ne mogu da vidim krompir sada, smučio mi se. Zato danas mogu da preživim s milionima, ali i sa jednim dinarom jer sam navikla na sve - rekla je Goca o svom odrastanju.

"Rasla sam bez struje"

Ona ne krije da je kao dete radila sve poslove kako bi pomogla roditeljima.

- Moja životna priča, od detinjstva pa do dana današnjeg uvek je bila neka muka. Ništa mi nije išlo tako glatko. Rodila sam se u vozu i dolazak na svet sam dočekala na podu. Odrastala sam u siromašnoj porodici. Živeli smo u šupi jer nam je zemljotres porušio kuću. Rasli smo u jednoj sobici bez struje. Bila sam niska, sitna i neuhranjena. Zvali su me ‘mali vrapčić‘. Oduvek sam maštala da ću jednog dana imati mnogo i da ću nešto da stvorim, ali nisam znala kako i odakle. Znala sam da ću u životu pevati, ali nisam znala koliko pevanjem može da se daleko dogura. Jako se teško živelo. Majka mi je bila domaćica i radila je u nadnici, a otac na železnici. Sestra i ja, još kao male, pomagale smo majci u nadničarskim poslovima. Bogati seljaci su nas plaćali kao da smo odrasle. Tako da sam od detinjstva zarađivala. Posle rada operem ruke, ručam i idem u školu. Bila sam dobro dete i dobar đak - pričala je Goca.

Autor: M.K.