Estradi ni 29 godina nakon Oluje ne zaceljuju rane: Naša poznata pevačica otvorila dušu o očevoj pogibiji: On je heroj kog ne pamtim

Prošlo je 29 godina od vojne operacije "Oluja", koju je sprovela hrvatska vojska kada je s teritorije Hrvatske u izbegličkim kolonama proterano više od 200.000 Srba. Neki od njih su danas veoma uspešni glumci, pevači, TV lica. Za brojne javne ličnosti dugo se nije znalo kroz koji pakao su prošle, sve dok sasvim slučajno nisu otkriveni pojedini detalji iz njihove bolne prošlosti.

Aleksandri Bursać u "Zvezdama Granda" izgradila je zavidnu karijeru, a malo ko zna za njenu tešku sudbinu. Naime, ona je izgubila oca tokom hrvatske akcije.

- Otkad mi je tata poginuo na ratištu, u "Oluji", majka me je uspavljivala i budila pesmom. Tako je iz naše kuće razgonila tugu. Brzo sam počela u pesmi da je pratim. Pevale smo zajedno, iz sveg glasa. Da ga se sećam, možda bi mi bilo teže, a ovako uspomene gradim na osnovu nekih priča o njemu i zahvalna sam majci na tome. Ona kaže da imam njegov osmeh, zapravo taj neki poluosmeh, i tvrdoglavost, ali kaže i da sam dobar čovek na njega - ispričala je pevačica, pa dodala:

- Imam njegove slike, kažu da sam isti on, fizički, a mama kaže i da sam tvrdoglava kao on, može da trpi dosta, ali kada precrta, onda ne postojiš više, takva sam i ja. Visina, naravno ne, ali lice, oči i osmeh kažu da su isti. Ponosna sam na njega jer je on u mojim očima heroj, otišao je da se bori za svoju zemlju. Nedostaje mi i danas, odrasle smo uz maminog supruga, volimo ga, ali nisam imala koga da nazovem ocem i to će uvek da bude bolna rana - zaključila je pevačica, koja je sa sestrom i majkom posle "Oluje" živela u sigurnoj kući s još 12 porodica.

Gubili su najmilije, ostajali bez domova
Rijaliti zvezda Stanija Dobrojević jednom prilikom je otkrila kroz kakve strahote je prošla prilikom akcije "Oluja", kao i da je bila deo kolone. Njen otac je ubijen 1. maja 1995, a u istom danu su joj zapalili kuću i bacili bombu na automobil.

- Ja sam dete iz kolone... Imala sam 10 godina kad se sve to desilo i sve pamtim! U jednom danu ubili su mi oca, zapalili kuću i bacili bombu na auto! Mama je ostala sama bez ičega i samo je uzela mene i brata za ruku i krenuli smo u koloni ka Banjaluci, kako smo prešli most. Posle 10 minuta isti je bio srušen. Da nismo prešli na vreme, ista sudbina bi nas zadesila kao i mog tatu - otkrila je Stanija.

Glumica Maja Kolundžija 5. avgusta 1995. punoletstvo je dočekala u izbegličkoj koloni.

- Sećanja su živa, toliko su urezana da ne može ništa da se zaboravi. Znam sve detalje. Znam gde se svaki kamen nalazio, gde je bila svaka biljka. Kako je to bio čudan osećaj. Sve je bilo daleko, a sve je bilo tvoje. Ne mogu da zaboravim. Ne blede sećanja, pamtiću dok sam živa - ispričala je svojevremeno glumica Maja Kolundžija Zoroe.

Mirko Pajčin, poznatiji kao Baja Mali Knindža, s porodicom je takođe preživeo strahotu.

- Setio sam se jednog čoveka koji je, kad su mu govorili da je pobegao, izbegao, odgovorio: "Ne, ja sam demonstrativno napustio teritoriju." Moji roditelji su te 1995. zauvek napustili rodni Gubin, a dosta mojih pesama je ostalo i izgorelo u zapaljenoj kući. Zamisli da sam bio neki probisvet, budaletina, narkoman ili pijanac neki, pa sve potrošio što sam stekao. Gde bih primio roditelje, koji su stigli u koloni bez igde ičeg? Šta bih s ocem, koji mi je spasao život kad sam imao sedam godina. Kupio sam im plac, napravio kuću - rekao je Baja.

Autor: Nikola Žugić