Otkriveni šokantni i do sada nepoznati detalji iz života Ksenije Pajčin: Filip Kapisoda presudio njoj pa sebi, a evo kako je pevačica povezana sa crnogorskim kraljem!

Ni godinama kasnije - njen život ne prestaje da intrigira, a posebno otkako su se u javnosti pojavili izvesni detalji iz njenog života o kojima se malo znalo.

- Roditelji, zapravo otac Ksenije Pajčin se doselio iz Bosne, okolina Kupresa, sela koje je opevano guslama. Još dešavanja iz perioda Osmanlija. Ta porodica je dala puno heroja u narodnoj borbi, a i u drugom pokretu, četničkom. Borili su se kao hrabri borci. Nema nečasnih ljudi iz te porodice. Otac joj je došao za Beograd krajem 60-tih godina, završio je Pravni fakultet, tu je upoznao njenu majku Ljubicu, koja je poreklom iz Rijeke Crnojevića - objašnjavao je detektiv Braca Zdravković jednom prilikom Jovani Jeremić u jutarnjem programu koji ona vodi, a potom je nastavio rečima:

- Upoznali su se na fakultetu, otprilike su generacija. Bili su lepi, mladi, istih godina. Majka je rano zatrudnela, '77. godine, donela na svet prelepu devojčicu u decembru i nazvala ju je Ksenija. Odrasla je u iznajmljenom stanu na Karaburmi, iz te porodice je i Baja Mali Knindža, to je muzikalna porodica. Nema Bosanca koji ne zna da peva.

Kako je onda otkrio, Ksenijina prabaka je bila dvorska dama.

- Ksenija je od detinjstva volela i da peva i da igra. Znala je da bude u centru pažnje od malih nogu, još kao beba. Znala je da se popne na sto i izvede ples. Još tada je uspostavila kontakt između sebe i publike. Sa tim ubeđenjem je rasla, okružena ljubavlju. Preselili su se na Banovo brdo, tamo je upisala vrtić, a potom i osnovnu školu "Filip Kljajić Fića", Fića joj je očigledno sudbonosni nadimak - priča on, pa nastavlja:

- Kako je rasla, upisivala se u te sekcije. Obožavala je svoju babu Savu po majci, koja je bila član poznatih KUD-ova. Njena prabaka je bila dvorska dama na dvoru kralja Nikole na Cetinju. Bila je prelepa žena. Kad su dolazile te delegacije iz Francuske, ona je bila primer te ženske lepote. Ima tu poluplemićku genetiku. Genetika je čudo - zaključio je on.

Autor: Nikola Žugić