U žiži javnosti!
Jelena Vučković rastužila je naciju priznanjem da se osećala odbačenom, jer su je roditelji Goca Božinovska i Rade Vučković poslali da živi kod bake na selu, koja ju je i podigla.
Jelena je ispričala detalje odrastanja u kojima je morala da trpi i vršnjačko nasilje, a onima koji danas doživljavaju takvu vrstu nepravde uputila je i savet šta da učine kako bi odrastali bezbrižnije.
Treba da se nikada ne plaše i ako doživljavaju neka maltretiranja ili traume da se obrate svom školskom psihologu. Da razgovaraju sa svojim učiteljima, s nekom osobom kojoj veruju ili sa nekim ko im može pomoći. Ali oni su mali kao što sam bila i ja. Mala deca se plaše i neshvaćena su i to sve vuče svoje. I dan danas sam neshvaćena i kad kažem svom roditelju on ne želi to da prihvati. Svaki kaže kako me je ostavio tu, na sigurnom i potisne to. Ona želi da kaže kako je sve bilo perfektno – rekla je Jelena.
Pevačica je otkrila i da je detinjstvo bilo teško u mnogim segmetnima, kao i da se još uvek posle toliko vremena oporavlja od svega.
Onda je tu bilo dosta suza, straha, bežanja. Bila sam mala. Baka me je uvek štitila, dolazila je da me sačeka ispred škole. Imala sam 4 kilometra da idem peške, još nije bilo autobusa u to vreme. Tek smo u osmom razredu dobili neki bus. Ja sam živela na selu, iako sam rođena u Beogradu, jer sam igrom slučaja odvedena. I eto, dosta se pešačilo, išlo se i starija deca su me uvek zadirkivala kao bakino unuče. Bilo je tu svega – ispričala je pevačica.
Jelena je priznala i da se osećala odbačeno tokom detinjstva.
Pa kako da se ne osetiš odbačeno? Šta je tad mogla jedna žena od tad 50 godina da mi pomogne. Sve što je bilo u njenoj moći. Jer i ona je bila nemoćna kao žena, tu nije bilo muške ruke da se nekome požališ, da ti neko pomogne. Jedina me je ona branila. Moja baka. Od svega – rekla je Jelena i dodala:
Svega je tu bilo, prolazi me. Dosta je tuge, ja sam oprostila, a da li sam zaboravila…
Pevačica je priznala i da joj nedostaje roditeljska ljubav i vreme koje bi provela sa svojim ocem.
Volela bih da više vremena provodim sa svojim tatom. Malo mi nedostaje moj tata koji je težak, a malo sam i ja nasledila tu težinu na njega, jer geni su čudo. Iako sam odrastala van svega toga i van njegovog života i danas kad se nađemo vidim dosta toga sličnog. Ali on nikad ne može da razume neke stvari, muško je – zaključila je Jelena.
Autor: Pink.rs