'Kopala sam i rukama i nogama da dođem u Beograd!' Nada Macura se prisetila svojih početaka u hitnoj pomoći i prvog slučaja, a malo ko zna da se u slobodno vreme bavila ovim!

Na samom startu razgovora, Nada Macura otkrila je šta ju je inspirisalo da postane lekar i kako je zapravo krenula putem medicine.

- Nema tu inspiracije, to je ljubav prema ljudima pre svega i prema nekoj, da kažem, prirodnim naukama. Ja sam odrasla u porodici u kojoj se intelekt negovao, bilo je još tu izbora, ali s obzirom da stariji više znaju, moj otac me je uputio i rekao: "Što ne probaš medicinu?". Nije lako završiti medicinu, onda mislite da ste uhvatili Boga za bradu, međutim, nadogradnja u smislu specijalizacije je jako bitna - rekla je ona, a onda je otkrila zbog čega je zapostavila svoj hobi - slikanje:

- Da, taj hobi je nestao sa početkom mojih studija, hobi da slikam i stvaram neke moje vizije. S obzirom da mi vreme nije dozvoljavalo, moralo je da se uči. Ja stalno pričam, anatomija dve godine slušanja i polagati svaki foramen, neurološke puteve, centralu...Jako, jako puno - istakla je Nada Macura u emisiji "Ne gledam ti ja to".

Ona je kardiolog, a sada je otkrila da je do usavršavanja za ovu granu medicine došlo potpuno slučajno.

To je slučajan izbor bio, oduvek sam volela, ali je jedna od psecijalizacija koja je najtraženija. Ja sam radila u unutrašnjosti, u Kragujevcu, radila sam u hitnoj pomoći. Tu sam iz nekih privatnih razloga se zadržala u hitnoj, pa sam prešla u Smederevsku Palanku. Kopala sam i rukama i nogama da dođem iz jednog malog mesta u Beograd. Jako sam uporna i mene je to neodustajanje dovelo da dođem do Beograda. Tada je bilo po konkursu, tri osobe za hitnu pomoć u Beogradu, a primale su se dve osobe. Imala sam sreće, koleginica je dobila Dom zdravlja, nije joj se dopadala hitna pomoć i ja sam onda nekako uletela. Zamenica direktora je posle šest meseci pitala, radila sam dečije bolesti hitne, za odrasle, pitala je: "Ko želi da upiše kardiologiju?", ja sam digla ruke čisto onako kada se zavitlavate. 20 nas se prijavilo, od kojih je dvoje ili troje završilo i došlo do kraja. Neka slučajnost i želja su se poklopile - istakla je Macura, te je otkrila kako pamti svoje prve dane u hitnoj pomoći:

- U Kragujevcu kada sam bila, to je bilo u suterenu, prijavljivanje, ja sam čula odjek štikli i cipela. Kada dođete sa fakulteta i imate staž, niste vi pripremljeni. Tačno se sećam moj odlazak i kuća gde je bila, u Kragujevcu na reci i mogu da kažem, radila sam sa jednim starim tehničarem koji je nosio neke papuče, nikakav, neugledan, ali pun dobrote i znanja. Došlo smo po prijavi da je pozlilo nekome, ja pipam puls i kažem: "Ovaj čovek je živ, nije mrtav", on mi kaže: "Nije doktorka, mrtav je, to je vaš puls". Ponoć je bila i moj prvi slučaj kao lekara, naišla sam na čoveka koji je preminuo, nažalost...Sada više nema tog adrenalina i izazova. Ja imam licencu, edukujem se, iako nije baš povezano sa kardiologijom, ali volim da znam šta je u medicini novo - istakla je Nada.

Autor: N. Ž.