Teodora Pavlovska, poznatija kao Teya Dora, predstavljaće Srbiju na predstojećem takmičenju za najbolju pesmu Evrovizije.
Iako je Teya postala planetarno poznata nakon što je snimila pesmu "Džanum", o njenom privatnom životu se malo zna. Mlada pevačica istakla je da joj je tokom života najveća podrška bila majka, Jasna Jojić, koja je za "Blic" otkrila nepoznate detalje Teodorinog odrastanja.
O Teodorinom odrastanju se malo zna, ali istakla je da ste joj bili najveća podrška. Koliko je bilo teško sam odgajati dete?
-Bilo je jako teško, Teodora je od samog detinjstva pokazivala neverovatan talenat. Ona je previše rano krenula u muzičku školu i došlo je do raskoraka između razreda. Javnost to ne zna, ali ona je sedmi i osmi razred osnovne škole završila u jednoj godini kako bi mogla da nastavi sa srednjom muzičkom školom. Stipendiju za Berkli je dobila kada je imala samo 16 godina. Uspela sam da donesem dobru odluku i da je pustim u Ameriku tek kada postane punoletna. Taj odlazak u Ameriku je za mene bio jedan težak trenutak sa moralne strane, pitala sam se da li treba tako mlado biće u Ameriku u grad u kojem nikog ne poznajemo. S druge strane, tu je i finansijski trenutak. Ona jeste dobila stipendiju, ali sem školovanja sve drugo je trebalo plaćati. Morala sam da joj finansiram život, hranu, kao i zdravstveno osiguranje koje je bilo papreno skupo. Tada sam dala otkaz u novinama kako bih mogla da izdajem časopise i knjige da bih zaradila više novca. Srećom, na taj način sam uspela da isfinansiram sve. Ubrzo je i Teodora dobila posao, 4 sata je radila u sekretarijatu na fakultetu i onda je sve došlo na svoje.
Zbog Teodore ste dali otkaz. Koliko je bilo teško biti detetu i otac i majka?
- Teodorin otac je bio živ, ali je radio na Kipru. Imala sam njegovu snažnu podršku, a ona je leto provodila sa njim. Međutim, njeno vaspitavanje i usmeravanje je bilo na meni, što je najteže. Ona kada ode kod tate oni se igraju, sve je lepo i fensi, a ja sam morala da joj dajem životne smernice i da je spremim za život. Učila sam je da dobro razmisli pre nego što neku odluku donese i trudila sam se da je naučim da između dobra i zla uvek izabere dobro jer se to isplati na kraju.
Svemu sudeći, Teodora je bila uzorno dete. Da li možete da se setite neke anegdote iz njenog detinjstva?
- Zaista je bila dobro dete i iskreno teško mi je da se setim nečega. Meni je najspektakularnija bila volja koja se s vremena na vreme pojavljivala u njoj. Kada je imala 6 godina ona je prolazila kroz park, videla je kako prolaze deca i pitala me je: "Gde idu ta deca?", ja sam joj rekla da idu u muzičku školu, ona je odgovorila: "Hoću i ja". Tako je sve krenulo. Profesorka jedna je procenila njen talenat kao veliki, a Teodora je bila veoma istrajna. Pokušavala sam da je odvratim od toga, da je zovem da se igramo, ali ona je želela da svira klavir umesto toga. Nakon što su je testirali poslali su dopis Ministarstvu i oni su dopustili da umesto u trećem razredu osnovne škole, krene u muzičku školu sa svega 6 godina.
Napraviću spektakl
- Nisu se svi utisci slegli, ali baš bila sam u šoku i zbunjena kad se sve ono desilo. Osećam se prelepo, to je velika čast da predstavljam Srbiju sa pesmom "Ramonda" na Evrosongu. Malo sam umorna, i dalje pomislim da treba da idem na probu, imali smo ih puno, ali sve se to isplatilo. Svi učesnici su bili fenomenalni, toliko smo se lepo slagali i podržavali, drago mi je što je festival tako fenomenalno ispao - rekla je ona.
Autor: N. Ž.