Voditeljka Jutarnjeg programa, Jovana Jeremić više puta je govorila o tome kako su je sabotirali tokom školskih dana, a čega se sada prisetila u razgovoru za medije.
Jovana je na početku otkrila zbog čega nikada nakon završetka osnovne škole nije želela da vidi školske drugare.
- Nisam nikad, ne želim da ih vidim nikad u životu. Mnogima sam pomogla da se zaposle, ali ne želim da ih gledam jer mi bude traume. Svakog je život postavio tamo gde zaslužuju da budu, pa i njih. Svi oni su vršili torturu nada mnom i u tome su uživali. Smetalo mi je što sam drugačija i što nisam htela da se šlihtam, što sam imala najbolje rezultate na takmičenjima - kaže ona.
Jeremićeva se potom dotakla srednje škole i profesorke.
- Ne bih volela da je ikad sretnem. Svojim činjenjem je doprinela mom vršnjačkom nasilju. Zbog mene je ta žena imala povećanu platu, zbog mojih rezultata i medalja. Ona to nikad nije znala da poštuje i kada je bio izbor za đaka generacije, ona je izabrala neku drugu devojku, koja je isto bila odličan đak, ali nije imala specijalne diplome. Pred nastavnicima je rekla kako deca žele da ta devojka bude đak generacije, ne mogu to da joj oprostim. Posle deset godina sam došla do izveštaja sa te sednice srednje škole. Pokojni direktor joj je rekao da đak mora biti po zaslugama, a ne po sviđanju. Tada je on reagovao i ja sam izabrana u srednjoj za najboljeg đaka generacije - kaže Jovana i dodaje:
- Razredna je primala jaja, kokoške, jorgovane, karamele i kolače od majke te devojke koju je gurala na toj sednici. Ona je sada direktorka gimnazije i treba da bude sreća što svoju moć nisam iskoristila da je smenim. Nisam se svetila, život će sve to sam.
Ona je odgovorila i na pitanje šta ako njena ćerka Lea doživi u školi sudbinu isto kao i ona.
- Lea je već posebna sama po sebi jer je kasnije progovorila i što je baš drugačije dete, umetnički je tip. Kao majka negovaću moju različitost i ja ću biti njena zaštita, ona ima mene i ne mora sama kao ja, za to ne treba da brine. Smatram da su najvredniji ljudi koji su drugačiji, ne podnosim prosek nikako i klasične ljude.
Autor: N. Ž.