Život jednog od najboljih glumaca sa ovih prostora bio je ispunjen usponima i padovima, a njegov odlazak ostavio je veliku prazninu u našoj kulturi.
Žarko Laušević, čuveni glumac koji je ogromnu popularnost stekao ulogom u filmu "Šmeker" davne 1986, danas bi proslavio 64. rođendan. Njegova smrt označila je kraj jedne filmske ere u Srbiji i ostavila veliku prazninu.
Njegov život bio je ispunjen usponima i padovima, a jedan tragičan događaj zauvek ga je obeležio.
IMPOZANTNA BIOGRAFIJA
Žarko Laušević je rođen na Cetinju u Crnoj Gori 1960. godine. Sa 16 godina poželeo je da bude glumac, te je 1979. godine upisao studije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu u klasi profesora Minje Dedića. Na filmu je debitovao 1982. godine, ulogom u filmu "Progon“. Vrlo brzo dobio je jednu od glavnih uloga u TV seriji "Sivi dom“ (1984), koja mu je donela veliku popularnost.
KOBNA PREDSTAVA
Prekid predstave "Sveti Sava" 31. maja 1990. godine u Jugoslovenskom dramskom pozorištu promenio je život Žarka Lauševića. Predstava Zeničkog pozorišta koja je nastala po tekstu Siniše Kovačevića izazvala je trzavice među grupom političara, Laušević je počeo da dobija ozbiljne pretnje zbog čega je, po savetu policije, počeo svuda sa sobom da nosi pištolj, što ga je, ispostaviće se, skupo koštalo.
NOĆ KOJA JE PROMENILA SVE
U noći između 30. i 31. jula 1993. godine Žarko i njegov brat Branimir učestvovali su u tuči i tom prilikom glumac je usmrtio dvojicu mladića, a jednog ranio. Sve se dogodilo usled komešanja u jednom podgoričkom lokalu.
Usledio je zatvor, pretnje krvnom osvetom, suđenje, prekoračenje nužne odbrane, sloboda, bekstvo u Ameriku i preživljavanje na crno, nova presuda... Zbog dvostrukog ubistva osuđen je na 15 godina zatvora. Ta je presuda, posle žalbi, potvrđena 1994. godine, a kaznu je izdržavao u Spužu i Požarevcu.
SUĐENJE BEZ ZAVRŠNE REČI
Laušević je, posle više izrečenih presuda koje su ukidane pred Vrhovnim sudom Crne Gore, 2001. godine pravosnažno osuđen na maksimalnu kaznu zatvora od 13 godina, zbog prekoračenja nužne odbrane u obračunu.
Pomilovao ga je predsednik Srbije Boris Tadić 2011. godine, na osnovu bilateralnog sporazuma između Srbije i Crne Gore koji predviđa da osuđeni izdržava kaznu u zemlji čiji je državljanin (Žarko je bio srpski državljanin).
Pre nego što je emigrirao, Žarko Laušević je u jednom intervjuu rekao:
- Nisam govorio završnu reč na poslednjem suđenju, a hteo sam ponovo da kažem tim nesrećnim porodicama da shvate, ako mogu, koliko sam svestan zla koje sam im naneo, tragedije koju su doživeli i koju preživljavaju. Ali, sve moje reči, svi napori drugih ljudi i samog suda, ostajale su bez razumevanja i prihvatanja.
ŽIVOT U AMERICI
Život Žarka Lauševića u Americi nije bio lak. Glumac je bio bez dokumenata i na poternici Interpola.
- Bio sam u žestokoj ilegali više od deset godina i radio sam samo poslove gde ti ne treba ni znanje jezika ni papiri… U tom momentu naša ćerka Jana je bila mala. Trebali smo da nađemo ženu da je čuva, a to se plaćalo 15 dolara na sat. Moj moleraj 13, pa sam, shvatio da treba da obrnemo stvari. Bavio sam se decom neko vreme, volim da kuvam i budem domaćica - ispričao je jednom prilikom Žarko.
BURAN LJUBAVNI ŽIVOT
Laušević ženio se dva puta. Prva supruga mu je bila Maja Laušević sa kojom je dobio dvoje dece – ćerku Maju i sina Dušana. Njih dvoje bili su u braku od 1982. do 1998. godine.
Glumac je drugu suprugu Anitu Roganović sa kojom ima ćerku Janu, upoznao na snimanju ostvarenja "Boj na Kosovu". Zaljubili su se, a on je tada još uvek bio u braku. Od prve supruge razveo se dok je bio u zatvoru, a potom na slobodi nastavio život sa svojom najvećom ljubavi Anitom.
- "Poseta – Anita. Anita. Anita. Zašto sam je zavoleo? Zato i što je čitavim bićem svojim uz mene. Ne dovodi u pitanje nijedan moj potez. Ona ume da se veseli mom uspehu duže od trajanja aplauza koji bih dobio. I pati sa mnom mnogo duže od trajanja zvuka koji je moj pad izazvao. Nju drži i raduje uspeh, ništa manje ni kraće od bola koji prati neuspeh. Ne navikava se ni na uspon, ni na pad" - pisao je Laušević u svojoj knjizi "Godina prođe, dan nikad".
POVRATAK KORENIMA
Žarko Laušević se vratio u Srbiju posle dve decenije provedene u Americi i ovde nastavio uspešnu karijeru glumca. Tu je i zauvek sklopio oči 15. novembra 2023. godine.
Pred smrt Laušević je snimio je nekoliko projekata, koje će publika tek imati priliku da pogleda - "Vazdušni most", "Vreme smrti" i "Volja sinovljeva".
Poslednji put pozdravio je publiku uživo na premijeri filma "Heroji Halijarda" Radoša Bajića. Tom prilikom kolega Petar Božović mu je poljubio ruku, a svojevremeno je ovaj umetnik istakao da mu je Laušević bio kao sin, drug i brat.
CRNI DAN
Lauševiću je dijagniostikovan rak pluća zbog čega je tri meseca bio hospitalizovan u bolnici "Bežanijska kosa". Poslednje dane proveo je u komi. Vest o njegovoj smrti saopštila je Lauševićeva supruga Anita.
Sahranjen je na Novom groblju u Beogradu, a iza sebe je ostavio impresivni filmski i serijski opus, kao i neutešnu porodicu - decu Dušana i Asju iz prvog braka i ćerku Janu, koju je dobio u braku sa Anitom.
Autor: N. Ž.