Na vratima Miličinog stana dočekale su nas Mrvica i Mini, njeni kućni ljubimci, a vredna domaćica je odmah otišla u kuhinju kako bi nas poslužila. Tada nam je za oko zapao crveni kuhinjski šank, pa nas je zanimalo da li se za ovu boje odlučila zbog ljubavi prema Crvenoj zvezdi u kojoj je igrala.

Joj, đe me nađe! Ne daj bože da te Grobari čuju, nadrljao si! Za druge se navija, za Partizan se živi – odmah nam je rekla Milica i požalila se na navijače crveno-belog tima.

Košarkašica ili starleta?

- Oni su kompleksaši, vređaju me samo zato što sam Partizanovac. Svi smo mi naši, igrala sam ja i za Zvezdu, ali Partizan obožavam. Kad stavim sliku, kažu mi:“Samo se skidaš, ništa nisi uradila u životu“, pa se zapitam da li znaju da razgovaraju sa mnom. Kada objavim provokativnu sliku, kažu mi da sam starleta. Nisam ni znala šta je to dok me nisu uporedili sa nima, pa mi je Simon objasnio šta one rade – rekao mi je da su najveća gamad, da uzimaju pare... I shvatila sam da nemamo nekih sličnosti. Maloumno mi je to poređenje. Narod je proklet, nikad mu nećeš biti dobar. Drugačija sam i to ih vređa – iskrena je bila Milica.

Poslužila nas je sokom, sebi je sipala Bejlis sa ledom i prisetila se da se samo jednom u životu napila baš ovim likerom, i to zbog Partizana.

- Nikad nisam zapalila cigaru, samo jednom sam se napila od 12 Bejlisa kada smo osvojili trostruku krunu u Partizanu. Bila sam pripita i počela sam da plačem, pa sam rekla da neću više nikad. Saopštili su nam da se klub raspada, da se nema para, iako smo imale sve trofeje. Rečeno nam je da se snađemo i nađemo nove klubove. Drugi su me odvojili od Partizana, niko nije stao uz nas i to me je najviše bolelo.

Reprezentacija mi nije porodica

Deo brojnih detalja vezanih za njenu profesionalnu karijeru ispunjavaju svaki kutak njene dnevne sobe, a na posebnom mestu kod TV-a stoji bronzana olimpijska medalja, pa se Dabovićeva prisetila lepih i onih drugih uspomena koje je asociraju na nju.

Posle Rija sam odlučila da definitivno prestajem da igram. Bog nam je dao uspeh, ne znam da li smo zaslužile, ali desilo se. Imale smo više sreće nego pameti, možda baš zbog loše atmosfere. Ipak, nisam želela više da plivam u nervozi i opterećenju. Negativna energijami je mnogo smetala, bila sam razočarana. Reprezentaciju sam do prošle godine smatrala familijom, više ne – priča Milica dok joj kučići sede u krilu i nastavlja:

- Zvala sam Simona svaki dan i molila ga da me vrati. S druge strane, želela sam da osvojimo medalju, da znam da nisam trpela za džabe. Osvojile smo je, nakon toga imala sam još dve utakmice i rekla sam – kraj. Nije to više bilo to, nema te energije i atmosfere. Iskrenost me je koštala puno, ali ja sam čista pred sobom, ničega se ne bojim. Sledeće godine pišem biografiju i Simon mi je rekao:“Je l ti želiš da lažeš ljude, a posle da ispljuješ sve?!“. Tada sam odlučila da neću da lažem, pa sam progovorila o atmosferi u olimpijskom selu..

Iako je osvojila brojne nagrade, ne smatra ih svojim najvećim uspehom, već decu koja žele da budu kao ona. Uskoro piše knjigu koja će, kako kaže, izazvati oprečne komentare.

- Šokiraće se, neke ljude će biti sramota. Ono što sam trpela verujem da ne bi niko. Sa 12 godina nisam imala patike, pa sam u tri broja većim igrala državno prvenstvo u Kovinu. Devojčice iz Kovina su tada bile najbolje, smejale su nam se jer smo bile niske i mršave, ali smo uspele da osvojimo državno prvenstvo. Trči patika, pa trčim ja... Ali dajem poene, rasturam.

Otkaz zbog erotike

Dok je igrala u turskom Bešiktašu, po sopstvenom priznanju, obožavali su je i tretirali kao boginju. Ipak, njene erotske fotografije koje su krasile naslovnicu jednog magazina sve su promenile.

Kada sam osvanula na naslovnici nastala je drama. Menadžer me je pozvao i rekao:“Pakuj se, ideš kući“. Nije mi bilo svejedno. Nisam imala ni platu – molila sam trenera da plati druge cure, da ne sede na klupi. Imali smo strankinje koje su, kada ne dobiju platu, odbijale da igraju, pa sam molila trenera da im se da novac jer su nam trebale cure, dobar je bio tim... a one nisu ni znale za to.

Krađa novogodišnjih ukrasa

Nakratko se vratila u kuninju, pa nam je otkrila da ne kuva često, ali da voli da sprema boraniju, grašak i kupus, što njen partner Simon Šiklić obožava. S druge strane, kućni poslovi joj nisu strani.

- Sve živo radim - brišem prašinu, čistim, ne peglam osim kad moram. Ništa mi nije teško, mama nas je sve naučila – obožavali smo da usisavamo i peglamo, jer smo znali da joj pomažemo.

Milica obožava da u svom domu uživa uz filmove, a u bisokop nekada ide i sama, jer se desi da u sali njen dečko često zaspi. Za novogodišnju dekoraciju enterijera pobrinula se sama, a svoju jelku smestila je tik do manastira Ostrog koji je oslikan na glavnom zidu njene sobe.

- Kitila sam jelku dva sata, uživala sam, a iz jednog hotela sam ukrala neke ukrase, obožavam ih. Simonu ne smem da kažem koliko sam para potrošila, užas. Obožavam da sam kod kuće za Novu godinu, u svoja četiri zida. Dok sam igrala u inostranstvu, kada imam 10 slobodnih dana vratim se u Hereg Novi, odem na teren tačno u ponoć, dam koš i pomolim se za sreću – prisetila se košarkašica koja je, inače, velika vernica, što vidi svako ko zakorači u njen stan.

- Verujem u Boga, znam da je sve kako on kaže i da je sve zapisano. On diktira, ne postoji jača sila.

Ne žele da me vide srećnu

Najvažnije životne lekcije dobila je od svojih roditelja, a neke od njih želi da prenese i devojčicama sa kojima će sledećeg leta biti u kampu na Tari.

-Otac je bio užasno strog, redovno sam dobijala batine. Mama je heroj i učila nas je:“Ko tebe kamenom, ti njega kruhom“. Želim devojčice da naučim koliko treba da cene roditelje – ushićeno priča Milica koja s nestrpljenjem očekuje košarkaški kamp koji, nažalost, mnogima smeta.

Spotiču me i sabotiraju, ne žele mi dobro. Plakala sam prvih nekoliko dana kada sam krenula sa organizacijom, a onda mi je inat proradio. Bila sam milion puta razočarana, povređena... Činila dobro, a nije mi se vraćalo. Ipak, sve dođe na svoje.

Teški porodični trenuci

Ubrzo nakon velikog profesionalnog uspeha, uhapšen je Miličin rođeni brat Milan, a ova životna situacija samo ih je ojačala.

Bez obzira na trenutnu situaciju, mi smo jedna od najuspešnijih porodica, to nam niko ne može osporiti. Moj otac je lud, manijak, ali je genijalac u poslu kojem se bavi – pa, napravio je mene i Anu. Sve živo smo osvojile! Advokat mi je rekao da ne treba da govorimo za novine, ali ja živim takav život - ako se povučem u ilegalu biće još gore. Ne možete me ubiti, ne možete nas sahraniti – isplivaćemo i samo ćete nas ojačati. Važno je da budemo na okupu, a ovo nas je još više ojačalo, kao i svaka loša životna situacija. Niko nije bezgrešan.

Čeka prsten od Simona

Njen dugogodišnji partner insistira na tome da polože bračne zavete, od čega ona beži jer joj papir ne predstavlja ništa. Ipak, volela bi da na ruku stavi prsten.

- Znam da će me iznenaditi kad se najmanje budem nadala. Ako se ikada budem udala, volela bih to da bude na nekom ostrvu samo sa kumovima jer imam malo prijatelja, mnogo njih sam izgubila.

Volela bi da se ostvari u ulozi majke, ali tek nakon što ispuni još neke svoje životne ciljeve.

Zaštitila sam se koliko sam god mogla (smeh). Stvarno nikad nisam živela život kakav sam želela, uvek su drugi diktirali – treneri, ugovori, uvek sam živela pod tuđim pravilima. Sad živim pod svojim i neka mi je ovako buran život, ali to je ono što me čini srećnom. Kada dođe dete, ceo život se menja, a ja želim da to bude posle kampa. Hoću da odrastam uz svoje dete i ono uz mene i to će biti kruna moje karijere - završava Milica.

Autor: D. Tanasijević