PRVA JANJUŠEVA POTRESNA ISPOVEST NAKON SAMOUBISTVA BRATA MIHAILA! Za Pink.rs otkrio da li je našao OPROŠTAJNO PISMO i šta je PRAVA ISTINA o njihovoj svađi: U njegovom telefonu našli smo samo jednu sliku i broj telefona!

Nekadašnji košarkaš i učesnik rijalitija ''Elita'' Marko Janjušević Janjuš u velikoj, potresnoj ispovesti za Pink.rs otvorio je dušu o bolnom gubitku rođenog brata Mihaila koji je sebi oduzeo život vešanjem u stanu u kojem je živeo. Janjuš je progovorio o svom odnosu s Mihailom i njihovoj navodnoj svađi, a otkrio je i da li je njegov brat ostavio oproštajno pismo i šta su pronašli u njegovom telefonu.

Kako pamtiš svoj život sa pokojnim bratom Mihailom. Rekao si da te je u detinjstvu neizmerno voleo?

- Pamtim dan kada se rodio imao sam 10 godina, moj mlađi brat 8... Tog dana sam bio u Beogradu na rođendanu kod moje sestre od tetke, istog dana su rodjeni, tad mi je tetka rekla da sam dobio brata... Ta mi je slika svaki dan u glavi... Bio je jako nemiran, druge je to nerviralo ja sam bio oduševljen... Od tog dana počinjem da ga volim najvise... Pamtim svaki dan njegovog odrastanja sa nama, pamtim prvu reč koju je izgovorio, sve pamtim, sve.....

U medijima se dosta pričalo o razlozima vašeg udaljavanja. Ti si ga pak tokom rijalitija uvek spominjao u superlativu. Šta je zapravo pravi razlog zbog koga niste razgovarali?

- Nije istina da mi nismo razgovarali. Mediji su pisali da ne razgovaramo, to nije istina, jedino zbog čega smo se udaljili je moj dug period u inostranstvu a potom u rijalitiju, nismo se često viđali i zapravo to je jedino, ali je već bio odrastao i sam je birao kako živi i ako mozda nisam bio zadovoljan i srećan zbog toga, ali nikada mu jednu uvredu nisam rekao i nikada ga nisam sputavao sta će raditi u svom životu, i da sam mozda pokušao da mu stanem na put nekim lošim postupcima ,siguran sam da ne bih uspeo... Jedno je sigurno, dok nisam dobio Krunu, najviše sam ga voleo na svetu...

Bivša supruga Ena ti je saopštila da ti je brat preminuo. Verujem da je teško opisati to stanje šoka nakon saznanja...

- Bivša supruga i moja tetka su mi saopštili iako sam osećao dok sam izlazio da nesto nije u redu. To je najgori dan mog života, čak mozda i gori od dana kada sam mu kupovao kovčeg... Užas svaki deo našeg detinjstva mi je prolazio kroz glavu i misli, svaka slika, sve...sve sve ...

Da li je išta ukazivalo na to da će Mihailo podići ruku na sebe?

- Ne ne ,voleo je majku našu najviše, ona je bila njegov život, dan nije prošao da se nisu čuli.. nikada ništa nije ukazivalo nikada...to me i boli i mene i moju porodicu...

Da li ste znali da ima probleme i da ga nesto tišti?

- Niko nije znao da bilo koji problem ima, niko, a jadan je sigurno mozda i imao a ćutao, da mi je samo rekao pa šta god da je rešio bih,sve se da rešiti, osim nažalost stvari koje je uradio...

Kako komentarišeš to da je zapravo mogući uzrok Mihailove tragične smrti zapravo internet nasilje koje je trpeo?

- Internet nasilje je svakako užasno i tome treba stati na put..ali mislim mogu da napadam sada i da pričam šta god i milion teorija i svega ,ali mislim da to nije uzrok..

Da li ste možda pronašli oproštajno pismo?

- Ništa nismo pronašli, osim da je postavio sliku na svom telefonu svoje majke sa srcem ispod oka ,i samo njenim kontaktom u telefonu, zadnje što je poslao našoj mami bila su 3 srca... Od tog trenutka mu se izgubio svaki kontakt i niko nije mogao da ga dobije..do dana kada se ušlo u njegov stan i zatekli šta smo zatekli...

Na sahrani je bio veliki broj ljudi. Kako su vaši roditelji skupili snage da sve to iznesu? Kako se oni nose sa ovakvim bolom?

- Bilo je mnogo ljudi, i dalje dolaze, zaslužio je da bude, moja porodica je zaslužila, mrava zgazili nisu, duša me boli za majkom i ocem i bratom ,ja imam Krunu pa lakše podnosim sve i ako me guši u grudima, ali se borim... Mnogo im je teško, mnogo...

Da li postoji nešto zbog čega se ti danas, posle svega kaješ?

- Jedino što se kajem što više vremena nismo provodili zajedno, ali to je život, kada odrasteš svako ide na svoju stranu ,pogotovo ja koji sam imao drugu porodicu.. Ne kajem se jer nisam mogao da mu pomognem, znam da nisam, ali se kajem što ga nisam barem zagrlio onako kao kada je bio mali ,kada sam ga grlio i ljubio da se mami žalio kako ne može da izdrži koliko ga gnjavim... Mnogo sam ga voleo, mnogo... On je bio moje sve...

Autor: Nemanja Pajić