DRAMATIČAN ŽIVOT FILMSKE DIVE, AUTENTIČNOG STAVA! Brojne tragedije, poroci i FATALAN KRAJ! Ovako je tekao život Sonje Savić - od sna, do košmara!

Sonja Savić je srpska glumica i režiserka koja je bila jedna od najvećih zvezda jugoslovenske kinematografije osamdesetih godina XX veka. Zbog svojih nekonvencionalnih stavova, smatrana je večitom buntovnicom, ikonom jedne generacije i simbolom tihe pobune. Rođena je 15. septembra 1961. godine u Čačku, a preminula je 23. septembra 2008. godine u Beogradu.

Privatni život

Sonja je odrasla u selu Donja Gorevnica. Njena majka Mikaina je bila sudija, a otac Milovan inžinjer. Od malih nogu je mnogo čitala i išla je na časove baleta kod Jelene Katić. Bila je član dramske grupe Radio Beograda kod Bate Miladinovića.

Završila je osnovnu školu „Sveti Sava“ u kojoj je bila đak generacije i krenula je u gimnaziju. Nakon drugog razreda, konkurisala je za upis na Fakultet dramskih umetnosti. Primljena je u klasu profesora Minje Dedića koja je zbog hrabrosti u nastupu nazvana „klasom visokog rizika“. Osim Sonje, nju su činili: Olivera Ježina, Dubravka Živković, Suzana Petričević, Žarko Laušević, Zoran Cvijanović, Branimir Brstina, itd.

1982. godine je diplomirala. Želela je da studira teologiju, ali nije dobila blagoslov od igumana Studenice.

Početkom devedesetih godina je dobila stipendiju od svetskog proizvođača filmova „Warner Bros“-a pa je često odlazila u Njujork. Mogla je da dobije zeleni karton, ali početkom rata se vratila u Beograd.

Glumica se kratko zabavljala sa Srđanom Gojkovićem Giletom, frontmenom Električnog orgazma. On joj je posvetio pesmu „Debela devojka“ jer se plašila da će se ugojiti.

Sonjina najveća ljubav je bio kompozitor i pijanista Vlajko Lalić. Bili su zajedno do 19. avgusta 1989. godine kada se on utopio na jedrenju. Nakon tog tragičnog događaja, glumica je sebe smatrala udovicom.

Njeni bliski prijatelji su bili članovi grupe Ekatarina Velika, Margita Stefanović, Milan Mladenović i Ivica Vdović, koji su preminuli početkom devedesetih godina. Bila je jedan od gostiju u specijalnoj emisiji o ovom bendu i govorila je o njihovom druženju.

Sonjini omiljeni albumi su bili: „Bistriji ili tuplji čovek kad biva“ grupe Šarlo Akrobata i „Niži nego ljudski“ rok benda Supernauti. Njeni hobiji su bili joga i čitanje knjiga, a najviše je volela dela: „Anđeo sa zapadnog prozora“ Gustava Majrinka i „Juda iz Kariota“ Leonida Andrejeva. U jugoslovenskoj kinematografiji je posebno cenila tri glumice: Snežanu Lukić, Božidarku Frajt i Milenu Dravić. Od stranih glumica uzori su joj bili: Merilin Monro i Marlen Ditrih.

U jednom od poslednjih intervjua koji je dala, Sonja je rekla da drogu nije koristila dok je snimala filmove i serije. Nakon pozorišnih predstava su joj smetali glasovi i buka pa se opuštala uz crno pivo. Nije joj uspevalo da kao Pavle Vuisić i Zoran Radmilović maestralno odigra uloge pod uticajem alkohola.

Smatrala je da se trudila da održi urbanu kulturu i da nije dobila adekvatnu novčanu nagradu za svoj rad. Bez ičije pomoći je finansirala svoje umetničke projekte koji nisu nailazili na razumevanje okoline. Iako je izgradila i više nego uspešnu karijeru, bila je malo zastupljena u srpskim medijima koji su uglavnom pisali o njenim finansijskim problemima i sklonosti ka drogi.

23. septembra 2008. godine Sonja je umrla od prevelike doze opijata. Pronađena je u stanu koji je nasledila od roditelja. Dva dana kasnije je sahranjena u Donjoj Gorevnici kod Mrčajevaca. Sahrani je prisustvovalo oko 500 ljudi, a od glumaca je bila samo Dara Rančić kojoj je Sonja držala časove. Kolege su se od nje oprostile 30. septembra u sali Jugoslovenske kinoteke koja je bila puna.

Ubrzo su objavljene vesti u kojima je pisalo da je Sonja u stanu imala samo dušek i mnoštvo špriceva, a njena majka je to negirala rekavši da je živela normalno. Glumičini roditelji su priznali da su je oni izdržavali i da je zbog toga uzimala antidepresive.

Krajem 2011. godine, pola veka od glumičinog rođenja, u Muzeju Jugoslovenske kinoteke u Beogradu je promovisana biografija „Sonja Savić – otvorena stranica“ čije su autorke Milomirka Cica Jovović i Zdenka Tomić. Tom prilikom Sonjina majka je poklonila njenu imovinu galeriji „Nadežda Petrović“ u Čačku sa ciljem da pomogne mladim umetnicima.

2015. godine je u glumičinoj rodnoj kući rekonstruisana njena spomen-soba.

Rade Šerbedžija je za Sonju rekao da je jedna od najdivnijih glumica na svetu i da je u potpunosti bila posvećena svojim filmovima koje je volela volela više od svega.Pročitaj više na: https://www.biografija.org/film/sonja-savic/

Srpski režiser Miloš Radivojević je izjavio da je bila previše inteligentna da bi bila shvaćena na našoj kulturnoj sceni. Nazvao ju je „najoriginalnijom pojavom u istoriji jugoslovenskog filma“.

Autor: S.Z.