NEMA KOME ONA NIJE OBELEŽILA DETINJSTVO! Ovo je životna priča Jelisavete Seke Sablić - Od gimnazije, dasaka koje život znače, pa do MALIH EKRANA!

Značajne uloge ostvarila je u „Ateljeu 212“ gde je igrala u predstavama „Čudo u Šarganu“, „Ožalošćena porodica“, „Veliko i malo“ i drugima. Član ansambla bila je od 1968. do 1993. godine kada je prešla u status slobodnog umetnika. Igrala je i u drugim pozorištima, te neretko osvajala velike nagrade poput Statuete „Ćuran“, „Dobričnog prstena“, nagrade „Pavle Vujić“ i drugih.

Veliku popularnost donela joj je uloga Kristine u komediji „Maratonci trče počasni krug“ iz 1982. godine. Prepoznatljiva je i po ulogama u filmovima „Sekula i njegove žene“, „Kako sam sistematski uništen od idiota“, „Davitelj protiv davitelja“, „Hadersfild“ i drugima.

Mlađi je pamte po ulozi Vere u popularnom sitkomu „Ljubav, navika, panika“, te Simke Vuković u humorističnoj seriji „Nemoj da zvocaš“.

Jedna je od najnagrađivanijih srpskih glumica. Osvojila je Zlatnu arenu na Festivalu u Puli, četiri puta Statuetu „Ćuran“, „Dobričin prsten“, Oktobarsku nagradu grada Beograda, te prestižnu nagradu „Pavle Vujisić“ za životno delo. Mnogi je s pravom nazivaju srpskom „Kraljicom humora“.

Biografija

Jelisaveta Seka Sablić je rođena 1942. godine u beogradskom naselju Čubura. Njen otac Stevan poreklom je iz mesta Mala Gradusa, nedaleko od Sunje. Majka joj je bila domaćica, sefardska Jevrejka, rođena i odrasla na Dorćolu. Stevan je bio krojač koji je imao malu radnju u Mutapovoj ulici. Tim poslom je izdržavao petočlanu porodicu. Seka je odrastala uz dva starija brata, te je, kako kaže, imala status „povlašćenog člana porodice“.

Po završetku osnovne škole upisala je XIV beogradsku gimnaziju. Ljubav prema glumi rodila se tokom poseta pozorištu i bioskopima, a tokom celog školovanja bila je član recitatorskih i dramskih sekcija. Jedna je od osnivača Omladinskog pozorišta „Dadov“, gde su se glumom „zarazili“ mnogi srpski glumci. Kako je jedno prilikom kazala, scenu je osećala „kao mesto najveće moguće sreće“. Priznaje da je na probe jurila kao na „najstrasnije ljubavne sastanke“.

Iako je majka želela da Seka postane daktilografkinja, jer je taj posao smatrala pravim izborom, Seka se nije slagala, nego je po završetku gimnazije otišla na polaganje prijemnog ispita na Pozorišnoj akademiji. Upisala je „iz prve“, pa je zajedno sa Draganom Nikolićem, Mićom Milovanovićem, Zlatom Jakovljević, Dragoslavom lićem, Koljom Jovanovićem i Zdravkom Krstulović primljena u klasu profesora Mate Miloševića.

Privatni život

Iako je odrastala u ratnim i posleratnim godinama, glumica kaže da joj je otac bio zakleti antikomunista. Majka Jevrejka je uspela da izbegne smrt u zloglasnom nacističkom logoru na Sajmištu, a s obzirom da je odrastala uz dva starija brata, Seka je imala srećno detinjstvo.

Ljubav prema glumi rodila se vrlo rano, a koliko je ta ljubav jaka pokazuje i to što glumica „traje“ već više od pola veka. I ne samo da traje, nego njena popularnost ne jenjava. Iako je mnogi pamte po komičnim ulogama, glumica priznaje da u privatnom životu ne glumi. Štaviše, dodaje da je veliki mrgud i da je veoma malo toga može nasmejati.

O svom privatnom životu ne govori mnogo. Za sve te godine u medijima se pojavljivala samo kada ima šta da kaže, posle premijera predstava ili kada najavljuje neki film. Ni o njenom ljubavnom životu ne zna se mnogo. Pojedini novinari tvrde da je sina Stefana dobila iz vanbračne veze sa kolegom glumcem. Seka nikada nije komentarisala takve navode. Danas kaže da je ponosna na svog sina koji je uspešni pozorišni reditelj i pijanista.

Od 2013. godine Seka najviše uživa u društvu svog unuka Leona, te ističe da je iz dana u dan sve više oduševljava. Priznaje da je najviše prijatelja imala u svojoj profesiji, pa joj njihovi odlasci veoma teško padaju.

Autor: N.Ž.