Saša Popović, u eskluzivnoj ispovesti novog izdanja emisije ''Premijera Vikend Specijala'', nakon 10 godina ćutanja, progovorio je o svom životu, ogolio dušu o karijeri, poslovnim iskustvima, razbnim estradnim ličnostima ali i problemima sa njima.

Estradni mag, otkrio je detalje gubitka oca, koji mu je bio najveća podrška, ali i susreta sa ženom do koje nije mogao svako da dođe.

Popović je progovorio o mnogim legendama narodne muzike, koji su nas napustili nedavno, a ostavili veliki trag u muzičkom smislu, ali i njegovom životu.

Odlazak svakoga ko je bio u Grandu, ali i ko nije, pao mi je teško. Nema više Cuneta, Tozovca... Snimali su za Grand, kao i Džeja, Šabana, Merime... Svaki me je pogodio odlazak, jer su to pevači koji su obeležili vreme i estradnu kao i javnu scenu...

Saša je progovorio o čuvenim spekulacijama o mnogobrojnim nekretninama koje poseduje, ali i nedavnoj gradnji 'protiv zakona'.

To je jedan plac koji sam uzeo, Luks 51. Ne smetam ja nikome, već sedma sila malo to pumpa, uvek ispadne da nisam dobio dozvolu ili da nisam dao nekome pare, sve je to normalno. Evo, upravo smo dobili dozvolu, čekali smo deset meseci i konačno je sve u redu, krećemo sa radom.

1976. pojavio se na estradnoj sceni, a Popović je evocirao uspomene i otkrio svoje prve muzičke godine.

1973. je bila neka prekretnica kada sam svirao sa dva drugara doček Nove godine, to računam kao neki početak. 1976. sam oformio bend a 1977. osnovao sam Slatki greh, ali je to tada bio 'Lira šou'. U Zamu sam proveo takođe lepe godine i doveo velike pevače... Kada se desio Grand, mnogi pevači nisu znali šta da rade, da li da prelaze iz Zama u Grand, jer je Zam bio neprikosnoven u to vreme. U startu je samo njih par prešlo, Verica Šerifović, Marinko Rokvić, Sanja Stanković... Kada je bilo bombardovanje, naravno stali smo sa radom, ali nakon toga je nastala prava ekspanzija. Zam je takođe bio na Pinku i Željko Mitrović je bio više nego fer kada nam je dao termine koje jeste. Nešto kasnije je Zam i zatvoren...

Estradni mag je otkrio detalje o susretu sa Baba Vangom i njenim rečima koje mu je u to vreme uputila.

Dosta smo svirali i kada smo bili na jednoj od turnera, bilo je jako teško doći do nje. Čekalo se od 8 meseci do dve godine. Radili smo u to vreme sa ministarstvom i njih smo zamolili da nam pomognu da je nađemo. Kod nje su odlazili mnogi političari, čak se govorilo i o Titu... Sve što mi je rekla, sve je pogodila... Kada sam seo ispred nje, rekla mi je da skinem naočare, a ja da bih je testirao, odgovorio sam da ne nosim naočare, na šta je malo falilo nda me izbaci napolje. Rekla mi je da radim u grupi i da od toga nema ništa, da ćemo se raspasti, tako je i bilo. Rekla je da ću pevati, a ja jedini koji u bendu nisam pevao. Takođe, rekla mi je i da ću držati neke pevače, da ću biti direktor... Mene je u to vreme najviše zanimalo kada ću se oženiti, a ona mi je odmah rekla da od ženidbe nema ništa bar 6 godina... Stvarno sam se sa Suzanom oženio kasnije i evo srećni smo već 26 godina! Suzana, volim te najviše na svetu!

Popović je progovorio i o najvećem emotivnom gubitku, smrti oca, koji mu je bio najveća podrška.

Moj otac je preminuo nakon posledica saobraćajne nesreće u vreme kada sam svirao sa Lira šouom... Čim smo sahranili oca, morao sam da radim, takav je posao. Moj otac je bio direktor ali kasnije i trgovački putnik. Fantastično je pevao, svirao je klavi i harmoniku, bio nam je najveeća podrška. Dolazio je na naše svirke, davao nam savete, govorio šta treba da promenimo. Vaspitavao me je da budem dobar, pošten... Danas, mnoge stvari kada prelamam, pomislim na to šta bi mi rekao...

Saša je otkrio i kako gleda na razne situacije gde pevači kleče na nastupima zbog bakšiša, piju iz cipela i slično.

Pio je Đani iz obuće, ostalo... Ne znam sad ni ko je klečao... Dobro, nije to sad nešto. Kada ljudi mašu sa 500e, ko ne bi kleknuo... Ne mislim da je to loše... Na Romskim svadbama se najviše para uzimalo iako nikada nisam bio i žao mi je zbog toga. Tamo se najbolje provode pevači, najviše para uzimaju, uvek je posebno...

Popović je otkrio pojedinost za koju mnogi pevači nisu znali, pa progovorio o čuvenom bakšišu i iskustvu koje je doživeo pe nekoliko godina.

Kada mi je došla Poreska uprava na Grand, pitali su me za Darka Lazića, Jelena Gerbec i Radu Manojlović, tražili su obračune. Nisu im bile jasne razlike u parama, pa sam ja objašnjavao da neko manje peva neko više. E, tada sam pitao kako gledaju na bakšiš i da li se plaća porez na to. Rekli su mi da se ne plaća porez, ali da ne možete od tog 'crnog novca' ne možete kupiti ništa. Poenta je da 'obelite' pare, platite 20% od toga, kako bi mogli da kupite garsonjeru, kola...

Na samom kraju priznao je ko su najveća dva imena na muzičkoj sceni za njegove pojmove.

Ceca i Čola.

Autor: J. M. Đ.