U toku je emisija "Pitanje gledalaca". Voditelj Milan Milošević pročitao je naredno pitanje koje je bilo za Dalilu Dragojević.

Je l' ti nije lakše da npraviš scenu kad vidiš Cara i Marijanu nego da ga provociraš pitanjima za koje znaš da mrzi? - glasilo je pitanje.

26. sam stala i rekla da sam se zaljubila, danas 10.02. stojim ovde i kažem da sa Filipom završavma odnos. Stojim da ga volim, da sma unjega bila najviše zaljubljena, napravila sma u njemu nešto što nije. Budi u njemu nešto što on nije, osećam osećaj krivice, besa, gneva. Kad je trebala da priča, rekla sma da nemam komentsar, osećam se kao da sam na daljinski. Meni je Filip rekao da treba da ćutim kad Dejan priča, a kad sam rekla rekao je da treba da pričam. Naša veza nema perspektivu, niti smatram da može da trpi moje stvari. Nemam poverenje, nema ni on u mene. sve prihvatam, ali od ovog trenutka ne želim nikakav odnos sa Filipom. Ne pronalazim sebe, vidim da se gubim. Nametanje krivce, naglašavanje šta sam uradila, ispira mi mozak. Mogu da funkcionišem sama, bez turora. Kad sam imala osudu pojedinih ljudi istrpela sma damski, imala sma par ispada, je mi se desio život, ali da dobijam sitnicu za svkau osudu i da slušam da mi se čeka greška. Kad sam imala tri greške dobila sma nogu u du*e bez objašnjenja. Završavam vezu sa Filipom, nisam posle pljuvanja, završavam je sad kad nemamo nijednog problema. Nisam neko ko pravi scene što se tiče ljubomorisanja, kod Dejana mi je samo priredila sujeta. Nisam pravila scenu kad se poljubio, imao odnos, a ostavila sam šta sma ostavila zarad njega i sebe. Imala sma ponašanje takvo jer sam bila nervozna zbog prodavnice. Pukla sam, smatrala sam da ni on nema neke određena stvari. Juče koje god pitanje da sma postavila bio bi čin orovokacije, pa čak i da sam pitala Dejana "Kako si?". Mozak mi je preokupiran, puca mi... Ja sam se sklonila od Filipa kad sam videla da ima napade, a on potencira razgovor, odem u vešeraj, sklanjala sam se. Volim ga, stalo mi je, zaljubljena sam, ali više ne mogu da trpim tutora nad glavom. Ne kažem da ne govori stvari koje su dobre za mene - govorila je ona.

Svaki moj potez, da li zapevam, prođem ili uradim nešto smatra se kao peckanje. Želim da budem slobodna i slobodno koračam kućom, da radim šta mi se radi, a da nema ko da mi prebaci. Ja nemam živce da se objašnjavam, jer sve ovo što sam uradila je moja krivica, a posle toga sma bila u bunilu, jer mi se desio karambol od života. Upustila sam se u odnos koji mi nije odgovarao, pa sma se vratila čoveka kog sma zavolela, a da doživim da se pitaju roditelji. Nije problme kako roditelji reaguju, jer neću da se vodim tom tematikom. Ovde svako radi šta želi i najmanje misli na iste roditelje. Dovoljno smo stari da možemo sami da razmišljamo. Stojim ovde, završavam vezu, koja mi je značila. Filip je za mene čovek koja je bila najveća zaljubljenost i strast, ali želim da zaustavim. Niti je ovo za njegovo dobro, niti za moje - nastavila je Dragojevićka.

Detaljnije u nastavku ovog teksta.

Autor: A. N.