"Ja sam uspela da zakočim, ali devojka iza mene nije. Udarila me je, izašla sam, a onda je na mene naleteo i autobus od 12 tona. Nisam bila svesna toga da sam velika motivacija drugima, ali zato mi je drago što se bavim ovim poslom. Iskreno i otvoreno pričam o svemu što mi se dogodilo", prisetila se Dea u svojoj ispovesti u emisiji "Premijera", a onda je nastavila:

"Izašla sam iz automobila, upalila sam sva četiri žmigavca, devojka me je udarila otpozadi, htela je da ne zovemo policiju i da mi plati taj branik, ali ja sam joj rekla: "Sve je okej, samo molim te dođi na trotoar". Da nisam to rekla, možda ona ne bi bila ni živa, ko zna. Samo se sećam da mi je rekla: "Pazi!" Bilo je jezivo! Vozač se vrati u rikverc, a moja ruka tamo... Videla sam to, ali mozak to ne može da prihvati, a bol je ogromna da razara mozak! Imala sam sreću u nesreću, u blizini je bila Hitna pomoć, te su vrlo brzo došli", govori voditeljka.

Ona se zatim prisetila detalja iz bolnice i trenutka kada je prijatelj nije prepoznao jer je u toliko lošem stanju bila.

"Meni je prijatelj prišao dok sam ležala u krevetu, nije me prepoznao i obraća mi se sa "Devojko", ja mu kažem: "Čoveče, ja sam, Dea", on počinje da plače. Kad je počeo da plače, ja ga pitam: "Je l' toliko loše?" "I više nego što možeš da zamisliš". Taj momenat mi je bio jako težak, jer sam dobila potvrdu prijatelja da sam mnogo loše, i onda mi je rekao da je znao da ću preživeti jer sam pričala 200 na sat! Stavio me je na spinalnu dasku, da me nije stavio, ostala bih u invalidskim kolicima, ne bih mogla da hodam zbog loma kičme", priča Dea i dodaje:

"To su neke sekunde koje meni u tom trenutku nisu bile važne, ali ti uopšte ne shvataš neke stvari i u kom si problemu. Sve sam ih molila da mi daju nešto protiv bolova, niko mi ništa nije dao, jer su se plašili unutrašnjeg krvarenja. Strašno veliki bolovi, ruka mi je amputirana iznad lakta, nosili su je pored mene. Te slike pokazujem, kako bih pokazala ljudima šta znači sekund u saobraćaju. Sekund nepažnja može nekome potpuno da promeni život. Tri i po meseca sam bila na intezivnoj nezi, a skoro tri meseca sam bila u jako teškom stanju. Iskomplikovalo se, imala sam dve klinčke smrti. Samo sam mogla da pomeram glavu, imala sam velike povrede, a svega sam bila svesna", govori Dea i za kraj otkriva da li se ikada čula sa vozačem autobusa koji joj je umalo oduzeo život.

"Nismo se čuli, ja njega nisam tužila, dobio je dve godine uslovno. Ne znam da li se plaši ili šta, ali nikada me nije pozvao niti smo se videli. On ima decu, kako da tužim čoveka koji ima decu. Mislim da su mnogo mala deca. Nisam ljuta na njega, imam mnogo dobrog psihijatra", zaključila je Dea kroz osmeh.

Autor: