Pevačica Marta Savić svojevremeno je pričala u o teškim trenucima kroz koje je prolazila posle porođaja.

Naime, ona je sa Miletom Kitićem dobila ćerku Elenu, a priznala je dugo posle porođaja živela u strahu.

- Dana 11. avgusta 1998. godine porodila sam se u Nemačkoj i na svet donela ćerku Elenu. Mesec dana nakon toga, prešla sam u Beograd. Kada se za neku ženu kaže da je u drugom stanju, tada se ne misli samo na to da ima veliki stomak. To drugo stanje ujedno je i splet psiholoških promena koje žena proživljava. Nešto od toga ostane i posle porođaja i tako je bilo i sa mnom - počela je bila Marta, pa nastavlja o tome koliko se brinula za svoju mezimicu i samo se nadala da joj se nešto ne dogodi.

- Ja sam jedno vreme bukvalno bila opsednuta strahom da se detetu nešto ne dogodi. Naročito sam se bojala da ćerkicu stavim sa sobom u kola. Vozim i gledam u retrovizoru kako joj se glavica ljulja i jednostavno strah me je. Roje mi se mračne misli šta bi bilo da se ne daj Bože sudarimo - dodala je ona pre više od 10 godina.

U tom periodu, saznala je i kako joj je otac bolestan.

- Samo što sam došla u Beograd, tetke su mi javile da mi je otac bolestan. Ni na pamet mi nije padalo da dete stavim u kola i odem da vidim šta mu je. Osim toga, mislila sam, bolestan, pa bolestan, vrlo važno, ozdraviće...

- Ne znam koliko dana kasnije, u goste mi je došao rođak iz Bosne. Rekla sam mu da je otac nešto bolestan, a on meni da će sutra otići u Jašu Tomić da ga obiđe. U povratku iz Jaše Tomić rekao mi je da je otac poprilično loše i da ima želju da ode u svoju rodnu Modriču u Republici Srpskoj i da tamo umre, ali da ne može da ustane iz kreveta. Šta sam mogla, odmah sam potegnula neke vezice da mu obezbedim prevoz do Modriče, ali su mi već sutradan javili da je kasno, otac je umro - rekla je pevačica s velikom tugom u glasu.

Nikad nije video unuku!

- Tek tada mi se ceo film odvrteo u galvi. Moj otac je bio jako bolestan, a ja ga nisam obišla, moj otac nikada nije video svoju unuku, jer sam mu ja to iz svog, opravdanog ili neopravdanog, straha onemogućila. Ispravke nema. Sada mi je zbog toga užasno žao i kada moja Elena, izgovarajući svoje prve reči, guče: "Mama... Tata... Deka", ja sva pretrnem i kažem joj: "Sunce mamino, mi više nemamo deku" - pričala je tada sa tugom u glasu Savićeva.

Autor: P.R.