Životna priča Gordane Goce Lazarević veoma je tužna, ali pevačica je i najbolnije detalje iz svog života ispričala sa osmehom na licu. Ona se prisetila uspomena iz najranijeg detinjstva i rekla da kao svoje najveće oružije za borbu kroz život koristi svoj osmeh.

- Jeste, mnogo mi se ružnih stvari dogodilo u životu, ali moja priroda je takva... Ja sam se uvek borila, nisam odustajala... Ne znam kako da ti objasnim, lepa reč i gvozdena vrata otvara, tako nekako mislim. Osmehom sam se borila, kad bih se nasmešila, osećala sam da me ljudi prihvataju. Ceo život sam se borila da dobijem malo ljubavi od svakoga - kaže ona.

O svom odnosu sa ocem nije mogla da pronađe adekvatne reči, ali je kroz suze objasnila kakav je on bio kao roditelj.

- Nisam se se ja osećala nevoljeno kao dete, ali... evo, i sad plačem, izvini... Moj otac, on nije znao da pruži ljubav, ali bila je masa takvih roditelja u to vreme kad sam ja bila mala. On je bio surovo grub, ali neke osnovne postulate nam je postavio. U to vreme roditelji su često bili sebični ili dovoljno nemoćni i svoju decu su davali na zanate. Kada daš dete na zanat, u to vreme se već od prakse dobijao novac, koji ti onda daš roditeljima i na taj način pomogneš porodici - zaključila je Goca.

Autor: M.M.