ŠEŠELJ OTVORIO DUŠU U VELIKOJ ISPOVESTI! Progovorio o nepoznatim detajima iz detinjstva, pa se prisetio GUBITKA SESTRE: JEDVA SMO SASTAVLJALI KRAJ S KRAJEM, JELI SMO ULJE I HLEB!

Kao i svake nedelje u ''Premijera Vikend Specijalu'' jedna poznata ličnost otvara dušu u velikom intervju sa Nemanjom Vujičićem i svoju životnu ispovest servira milionskom auditorijumu ''Pink'' televizije.

Ovog puta, to je Vojislav Šešelj koji je po prvi put govorio o svom životu iz drugog ugla. Javnost ove detalje nikada ranije nije imala priliku da čuje.

Na samom početku otkriva kako je podneo period pandemije:

Nisam se uplašio, ali bio sam povučen iz javnog života, svakog jutra sam išao na bazen da plivam. Svaki se čovek plaši opasnosti. Bilo je raznih opasnosti, ali mene strah nikad nije paralisao. Direktno sam se suočavao sa opasnošću - priča Vojislav.

Osvrnuo se i na svoje, nimalo lako, detinjstvo, pa otkrio po kome je dobio ime.

Moj deda po ocu se zvao Vojislav, umro je 2 meseca pred venčanje mojih roditelja i venčanje je prošlo bez pesme, u vreme žalosti su se moj otac i majka venčali. Kada sam se rodio 11. oktobra, krstio sam se posle godinu dana i tek tada je bilo organizovano veselje. Moj sin se zove Nikola, po mom ocu, a njegov sin Vojislav po meni - otkriva Šešelj.

Moje detinjstvo je bilo teško. Moj otac je pobegao za Dubrovnik zbog ustaša, tokom rata. Kasnije se priključio partizanima i rat je završio kao pripadnik inžinjerske brugade treće armije. Kada je pobegao iz logora, nije smeo nikome da se pojavi na oči i da traži sklonište. Nije imao poverenja, izgladneo je i tako mršav došao je u partizane i da ne bi umro oni su ga smestili u kuhinju. Nije podnosio komuniste, imao je 4 razreda osnovne škole. Jedva smo sastavljali kraj s krajem, bilo je dana kada smo jeli ulje i hleb, takvih je dana bilo. Naučio sam da cenim rad i sve ono što vodi ka porodičnom i društvenom napretku, živeo sam život na najteži način u to vreme, ali svi smo tada živeli sličnim životom u toj sredini - priča Vojislav, pa dodaje:

Majka je češće bila sa nama, otac je putovao zbog posla. Sestra je stradala u mladosti, bili smo privrženi jedno drugom do kraja života. To nije gubitak, ja sam ponosan na svoju prošlost. Ona se ne kaje što mi je pomagala dok sam bio u zatvoru, donosila mi je informacije kako javnost reaguje na moje hapšenje i slično - kaže Šešelj.

Otkrio je i šta mu je najviše nedostajalo tokom detinjstva:

Moge stvari su mi nedostajale, ali sam uvek bio željan knjiga. Prodavao sam na pijaci i zarađivao dovoljno za letovanje i udžbenike za novu školsku godinu.

Do četvrtog razreda osnovne sam bio odličan, a kada je krenuo pubertet postao sam pobunjenik u školi. Jedva sam dočekao da se zakačim sa nekim, nikad ništa loše nisam napravio i uvek sam imao 4 iz vladanja i to samo zato što sam voleo da polemišem sa nastavnicima - priznaje Vojislav Šešelj.

Autor: M.M.