Milan Laća Radulović otvorio je dušu nakon smrti majke Marine Tucaković, i tom prilikom otkrio šta će se desiti sa zaostavštinom i nasledstvom čuvene hitmejkerke:

- Marina neće imati naslednika, ali je utrla put mnogima. Ona je etablirala profesiju tekstopisac. Dugo nisam bio siguran da li sam dovoljno dobar u tom poslu, a postojalo je i pitanje da li želim da se njime bavim. Studirao sam televizijsku režiju, ali sam najbolji kada pišem, a reč je moje oružje. Sigurno je da ću pisati, pisati, pisati, a šta - videćemo. Ne želim da se vezujem samo za muziku. Svojevremeno sam počeo da zajedno sa drugaricom pišem roman, i to na engleskom, jer, ne znam zašto, loše pišem prozu. S druge strane, nema šanse da na engleskom napišem tekst za pesmu. Sada sam na srpskom počeo nešto drugo, neku malu trilogiju, za koju verujem da će biti interesantna. Dao sam sebi rok da je završim do kraja godine - rekao je Laća za Hello magazin.

Pomenuli ste da se bavite sređivanjem Marinine zaostavštine. Da li vam je još teže dok prelistavate njene rukopise?

- Lepo mi je jer me to podseća na nju. Iako je fizički nema, kad vidim taj utisnuti rukopis, koji može da traje gotovo večno, vraćaju mi se sećanja iz vremena kada smo zajedno radili. Uvek kad neko premine govorimo jadan, nema ga više, a bol zapravo ostaje nama koji ostajemo. Ideja o ponovnom susretu je lepa i ja u nju verujem. Tamo gde se odlazi nalaze se moja baka, moj brat, mama, mnogi prijatelji... Zamišljam da na nebu piju kafu i gledaju šta mi radimo. Potrudiću se da se mami ne smuči ta kafa kad me vidi. Ove godine je Bog na nebu napravio dream team, koji bi nama trebalo da bude i upozorenje i amanet. Ako ne budemo radili i usavršavali se, šta će se desiti sa kulturom, kakve će biti nove generacije...

Šta vam je sada cilj?

- Da lik i rad moje majke budu na nivou koji zaslužuje. Prvi korak je zbirka pesama, verovatno sto kapitalnih, koju spremam u dogovoru sa Jelenom Trivan iz Službenog glasnika. Otac i ja smo sve bliži otvaranju fondacije Marina Tucaković, koja nema veze sa njenim poslom, već sa sudbinom. Fondacija bi pružala pomoć ženama obolelim od karcinoma, čiji je broj ogroman, kada dolaze na lečenje nemaju smeštaj, neke su teški slučajevi pa treba da idu u inostranstvo... Pripremamo aukciju mamine garderobe i nagrada kako bismo obezbedili početni kapital. Kad prođe ostavinska rasprava, ja ću određeni procenat svog dela od njenih autorskih prava zaveštati fondaciji, a verovatno i tata. Sigurno je da neću biti direktor fondacije, već će se njome baviti žene koje su ili prošle kroz tu priču ili su se njome na sličan način bavile.

Autor: P.R.