Voditeljka Milica Kon operisala je levu dojku, zbog promene koja joj je uočena, a kako kaže, veliko olakšanje je usledilo kada su joj saopštili da nema rak.

- Moram odmah na početku da kažem da to nije bio rak! Bio je trenutak neizvesnosti kada smo čekali da vidimo da li je sve okej, što se na kraju i ispostavilo kao tako. Bilo mi je teško da živim normalno u tim nenormalnim danima koji su sada iza mene. Znate kako imam svoje svakodnevne obaveze koje ne dozvoljavaju ni dan odmora, tako da nisam imala vremena da mnogo razmišljam o tome. Trudila sam se da pozitivnim mislima održim sebe i svoju okolinu. Padnem, bude mi teško, ali nikada ne odustajem! Mogu da kažem da sam konačno super. Nakon određenog vremena straha i neizvesnosti, osećam veliko olakšanje. Srećna sam što je ovo samo bila jedna velika opomena, da je vreme da malo usporim tempo i okrenem se malo sebi. Majke i poslovne žene, često zapostave zdravlje, hvala Bogu da se desilo nešto što me je opametilo, a da nije ostavilo velike posledice. Jako je bitno da žene sebe ne zapostavljaju, ipak su one stub svake porodice, zar ne?

Koliko vam je suprug pomogao da prođete kroz ceo proces, šta vam je govorio da bi vas ohrabrio, podržao? Koliko je u svemu bitna podrška partnera?

- Moj Marko. Čast mi je kad pričam o njemu kao o svom mužu! Veliki čovek. Znala sam da sam našla srodnu dušu, ali opet svaki put se iznenadim koliko sam sreće u životu imala. Često me je zasmejavao, razumeo je moj bes i suze u trenucima kada padnem, a onda mi je pružao ruku da brže ustanem. Nisam imala hrabrosti da ne budem jaka, jer znam koliko jedno drugo značimo, šta je za nas naša porodica i da moramo da idemo dalje, još jači. Svakoj ženi želim jednog Marka.

Sada kad je sve iza vas, koju poruku biste poslali ženama koje trenutno prolaze kroz sličan zdravstveni problem?

- Znam da živimo u malo težim vremenima. Nisam ja nešto mnogo pametna da kažem nešto što već ni same one ne znaju. Pregledajte se. Vodite računa o sebi. Posao, karijera, na kraju šta ostaje? Porodica. Bitno je graditi tu instituciju, nikad ne odustajati od nje i hraniti je ljubavlju i brigom. Jedino to je po meni formula istinske sreće.

Kažu da ljudi koji prožive sve što ste vi nakon svega nekako nauče da uspore, da udahnu duboko i uživaju u životu, svakom trenutku. Da li je zaista tako?

- Osvrnuću se na ono što sam prethodno govorila, kada se uhvatimo u kolo sa životom, jurimo karijeru, novac, da ispoštujemo sve bitne, pa često i nebitne ljude i onda nas ošamari nešto jer očigledno da smo toliko glupi da ne umemo sami, jer je uvek samo još ovo. Hajde da ne budemo glupi? Hajde da usporimo? Neće svet propasti, sigurna sam.

Javna ste ličnost, da li ste zbog toga rešili da otkrijete sve kroz šta ste prošli, kako biste u neku ruku i apelovali na ljude da se redovno kontrolišu?

- Iskreno nisam bila za to da se sazna, ali znate kako ne možete svim upravljati u životu! Tada, kada je već vest procurila, odlučila sam da pričam, jer mislim da treba da se čuje i da treba da se zna, da se probudi svest kod žena i da one nikada ne budu sebi ni drugima na poslednjem mestu.

Autor: M.K.