U ZVEČANSKOJ SAM DOZIVALA MAMU, A NJE NIJE BILO! Vesnu Đogani je otac napustio, živela je u trošnoj kući, u kraju sakupljala i cepala drva - ovo je njena potresna priča

Vesna Đogani u više navrata je javno govorila o svom teškom odrastanju, a ni sada, tokom gotovanja u jednoj emisiji, nije mogla da zadrži suze.

- Rodila sam se iz velike ljubavi, to nije bila veza na jedno veče. Ali sam kao beba ostala sama sa majkom i nikada nisam dobila odgovor zašto nas je otac ostavio i nije želeo da plaća alimentaciju, niti da me vidi - započela je Vesna svoju priču te se prisetila perioda koji je provela u domu za nezbrinutu decu:

Jedno vreme sam bila u Zvečanskoj i to je bila jako velika trauma, sećam se toga iako sam bila baš mala. Sećam se da sam stalno tamo plakala. To vam je kao kad imate dete i ono je bolesno, ima temperaturu, i samo zove: “mama, mama”, a mame nema, nikako da dođe. Tako da je to bilo jako teško za mene. Ipak razumem svoju majku, jer je bila primorana da to uradi, nije mogla da me izdržava i bilo joj je mnogo teško, mnogo je patila u tom periodu. Ali nema opravdanja za oca koji ostavi svoje dete i ne želi da bude ni u kontaktu sa njim. Međutim oprostila sam mu to, jer ne želim da trujem svoju dušu više takvim stvarima.

Nakon par meseci u Zvečanskoj, Vesnina majka je uspela da nađe ljude koji će je izvući iz doma.

- Mama je u tom periodu jako patila, bila je van sebe, zato je na sve moguće načine tražila nekog da me zbrine. Upoznala je naše današnje kumove, to su ljudi koji su radili sa njom u fabrici. Ona je toliko plakala i oni su se sažalili, nisu imali dece, te su me oni izvukli iz Zvečanske i od tada sam bila kod njih. Do sedme godine sam živela sa njima, dok mama nije sredila svoju stambenu situaciju, pa sam tada prešla kod nje, ali sam stalno bila na relaciji majka i kumovi - ispričala je pevačica u jednoj emisiji, te se kroz suze prisetila da je ponovo usledio težak period:

- Taj period nije bio lak jer je mama radila dva posla, da bi kao samohrana majka mogla da nas izdržava. Ja sam prešla iz toplog doma u malu kućicu gde nismo imali grejanje. Morala sam da ložim vatru i donosim drva. Nije bilo toplog obroka da me čeka kad dođem iz škole, jer je mama radila non stop, pa je donosila hranu od nekih žena gde je radila i čistila kuće. Mnogo puta sam bila pregladnela, ali nisam očajavala jer smo nas dve bile zajedno, uvek smo govorile: “izborićemo se”. Sećam se, išle smo da skupljamo drva po naselju, jer nismo imale za ogrev. Tu mi je bio presek, iz toplog i ušuškanog prelaziš ovde gde nije tako sjajno, ali sam sa mamom, na svom sam. Imala sam teška iskušenja svakodevno, te sam brzo morala da sazrim. Dešavalo se da drugari iz odeljenja idu na rekreativne nastave, a ja nemam pare za to. Morali su svi da skupljaju novac da bih i ja išla. Bilo je jako teško jer su sa mnom u odeljenju bila deca koja su živela na Dedinju, išla na časove tenisa, klavira, a ja nisam imala televizor u kući do 12 godine.

Vesna je otkrila i da je pokušala jednom prilikom da stupi u kontakt sa ocem.

Na nagovor drugarice Katarine sam jednom pokušala da ga okrenem. Našle smo telefon i ja sam pozvala, a javila se njegova tadašnja supruga Vera. Ja sam rekla: “Dobar dan, ja sam Vesna, vaš suprug je moj tata. Samo sam želela da vam kažem da ja postojim”. Ona mi je na to samo odgovorila: “Ne, ti ne postojiš. Nemoj više da nas zoveš”, i prekinula je vezu. Od tada više nisam nikad pokušavala da ga nađem - kroz jecaje je ispričala Vesna, te objasnila da su joj kumovi i majka uspeli da nadoknade očinsku ljubav.

Autor: pink.rs