Dejan Dragojević je kod Darka Tanasijevića otvorio dušu i progovorio o kraju svog braka sa Dalilom.

Mislim da je ovo tebi jedan od najtežih dana? - rekao je Darko.

Neću da te lažem , nije mi dobro, plačem ceo dan. Posle svega sam shvatio da je gućim a nisam togay bio svestan. Trudio sam se da joj udovoljim, da budem uz nju. Juče kada sam čuo da je četiri godine živel u laži totalno sam se slomio. Nisam navikao na nju ovakvu, na tu hladnoću, na to da ne dođe ceo dan da me vidi. Rekao sam, neću je nikada negativno komentarisati niti ću dati prostor da neko izvuče nešto loše iz konteksta. Neću ni da je uvredim ili povredim. Sve ove godine mi smo bili jako skladni, dopunjavali smo se. Imali smo takav odnos da možemo u džunglu da odemo i stavimo list dole i udemo srećni. Ne znam... Nikada je nisam gušio, šalili smo se, putovali smo, smejali smo se, igrali smo igrice, pravili večere. Voleli smo jedino više da odemo na večeru nego u kafanu, bili smo dosta bliski. Ne znam šta da kažem - govorio je Dejan.

Za čime najviše žališ, da li je to ono što si rekao Sandri Rešić danas, što nemate zajedničku decu? - naveo je Tanasijević.

Da, uvek sam želeo da ona drži naše dete u naručju. Mnogo smo se borili za to, bilo je tu dosta planova, kuća, kola, budućnost. Gradili smo sve zajedno iako smo se upoznali na mestu gde se to najviše osporava. Rekao sam joj da je jedina osoba koja se istakla na najbolji način a došla je iz rijalitija i sada to da padne u vodu. Nisu male stvari te koje smo stvorili, zamisli da uđem u kuću i vidim te silne uspomene. Takav nam je život da smo imali mnogo lepih uspomenama i mnogo žalim i žaliću - govorio je Dragojević.

Kakva je ona tebi kada je vidiš sa Filipom? -

Vidim da je raspolooženija, vidim sve. Dođe kod mene i onda me vidi namrštenog, ali kakav da budem. Ne znam da li mene iko razume, ne mogu ja, previše se borim sam sa sobom. Volim je najviše na svetu ali je nikad neću uvrediti. Nisam je nikada pitao da li je zaljubljena, ne znam, ne smem, jednom me je napu*ila. Ne znam, možda je i bolje da ne znam, možda bi me i slagala. Ne znam šta smem da kažem, juće sam se pokajao što sam je zvao da priočam, ispada da je hvatam na patetiku. Neka bude ovo kraj, ako mora tako da bude. Voleo bih samo da je svesna da odavde treba izaći, ne treba prelaziti granicu. Ja kad zamislim neku sliku u glavi njih dvoje, ja gorim. Ja sam toliko poverenja u nju imao, ruku sam mogao da dam da neke stvari neće dozvoliti, kad lujem te priče ispadam glup i jadan. Onda odem i plačem i sve se lomi u meni... - govorio je Dejan.

Ne mogu da izustim ništa, nikakvo pitanje. Ne želim ni da je stavim na stub srama, svaki moj komentar bi bio sraman po nju. Sve ja vidim i bolje nego što ljudi vide na klipu. Ne mogu sebi da dozvolim da kažem nešto loše. Nemam reči, ja sebi nisam na prvom mestu. Ona sebi jeste, ali da li je to cena da srlja u propast - nastavio je Dejan.

Detaljnije u nastavku ovog teksta.

Autor: J. M. Đ.