U razgovoru sa Nemanjom Vujičićem, dušu je otvorio legendarni pevač Šako Polumenta, koji je u ''Premijera - Vikend Specijalu'' progovorio o raznim segmentima iz svog života i karijere.

Na samom početku osvrnuo se na svoje početke i detinjstvo:

Bilo lepih trenutaka, ali i razočarenja. Ali to me čeličilo i izgradilo kao čoveka, od tela do duše. Ništa mi nije falilo u životu. Bilo je nas petoro braće i jedna sestra, otac deli svoje poslednje parče hleba sa svom decom. Otac mi je bio trgovac i veliki radnik - počinje pevač.

Prve pare koje sam zaradio, su u firmi. Tu sam bio poslovođa i bilo je jako lepo i interesantno. Kada sam primio prvu platu, doneo sam je porodici, da vidim šta će da uradi sa njima. U mom kraju prva plata je uvek išla ocu na ruke. Bio sam vezan i za majku i za oca. Ja kada vidim da braća ne govore, to je za mene kažnjivo. Postoji mnogo toga što nisam stigao da kažem ocu. Bilo mi je teško da ga gledam u tim nemoćnim trenutcima. Samo ja znam kako mi je bilo - priča Polumenta.

Dana kada je umro, 9. maja, moje ćerke rođendan. Ja dolazim na Adu Bojanu onako izmaltretiran. Moja ćerka je udata za Kolakovića Aleksu, rukometaša, pričam sa njima na ručku, i u tom trenutku mi zvoni drugi telefon... I njemj se javljam na telefon, video kolom, i on čestita mojoj Andrijani rođenndan, a posle dva sata su mi javili da on više nije sa nama - otkriva Šako.

Dobio je demenciju kad je majka otišla, voleo ju je mnogo. Mnogo je voleo moju majku, samo bih voleo da mogu da zagrlim i njega i nju. Mnogo puta zaplačem. Za godinu dana sam izgubio i oca i majku - priča Šako drhtavim glasom.

Oca ću pamtiti po tome kako me vaspitao - dodao je.

Autor: M.M.