Haris Džinović i Marina Tucaković, naš čuveni tekstopisac, poznavali su se više od 35 godina. Marina, koja je preminula u nedelju u 67. godini, posle duge i teške bolesti, za Džinovića je napisala neke od najlepših pesama: "Rano je za tugu" ,"Poznaćeš me", "Traži, traži", "Odlazi, nestani“...

Džinoviću je, uzme li se u obzir višedecenijsko prijateljstvo i saradnja sa Tucakovićevom, teško pao njen odlazak.

Marina je bila majka, a majke umiru od tuge za decom. Ne postoji jača ljubav od te. Samo Marina zna kako joj je bilo kada je videla sina koji ne diše, a imao je samo 24 godine. Ona je žena koja je prerano ostala bez deteta i ta bol ju je postepeno uništavala. Miloševa smrt obeležila je njen život, ali je tu bol nosila dostojanstveno. Uvek je bila vedra i nasmejana, veliki zajebant. Ma koliko patila, to nije pokazivala. Bila je žena puna duha. Mi smo bili i kućni prijatelji, pa smo često kuvali zajedno. Moram da priznam da je bila bolja kuvarica od mene - kaže sa tugom u glasu Haris.

Džinović je ponosan što je imao čast da sarađuje sa ženom koja je napisala više od 6.000 pesama i koja je sarađivala sa svim velikim zvezdama.

„Ostariću, neću znati" je prva pesma koju mi je napisala. Tada smo počeli prijateljstvo i družili smo se sve do poslednjeg momenta, dok nije sirota umrla.

Mnogo godina posle tog prvog susreta sarađivali su i na projektu "Pinkove zvezde", gde su bili u žiriju.

- Bila mi je čast da sa njom žiriram u tom muzičkom takmičenju. Nikada se ni na šta nije žalila, već je pričala šta je novo od odeće i obuće kupila. Volela je da troši pare na šoping, uživala je u tome. Prerano je otišla, mogla je još dobrih 20 godina da proživi.

Autor: pink.rs