POTRESNA ISPOVEST MAJE MARINKOVIĆ: Moj brat nije mrtav, UKRADEN JE!

Maja Marinković otkriva da ima starijeg brata Iliju, koji je ukraden na rođenju. Rijaliti zvezda otvorila je dušu i ispričala sve o svom burnom životu i odrastanju bez majke.

Moj stariji brat Ilija rođen je 1993. godine, baš na Svetog Iliju. Majka je rodila zdravog sina, međutim, posle dva dana lekari su joj rekli da je Ilija umro. Nikad joj nisu pokazali njegovo telo. Moji roditelji se ni dan-danas nisu oporavili od toga i ubeđeni su da im je dete ukradeno. Sve su prijavili i udruženju koje se bavi nestalim bebama. Moj brat nije mrtav, on je ukradena beba – kaže Maja i dodaje da joj je životna želja da se Iliji i njoj putevi ukrste i da se jednog dana upoznaju.

Možda se nekad desi da sedim u kafiću sa bratom, a da mi to i ne znamo! Sigurna sam da će sudbina učiniti svoje i da ću ga negde sresti. Verujem da će i on biti srećan kada me vidi.

Zvezdu "Zadruge" je majka napustila još dok je bila beba i Maja od tada živi sa ocem Radomirom Marinkovićem Takijem.

Kada je mojoj majci ukraden sin Ilija, ona i Taki nisu odustali od dece. Mama je imala dva spontana pobačaja pre nego što sam se ja rodila. Dobila sam ime Marija, ali me svi zovu Maja po mami. Pošto je ona bila mlada, nije mogla da podnese život sa tatom jer je on stalno izlazio. Zato je odlučila da me napusti kada sam imala samo 15 meseci. Jednostavno me je ostavila tati i otišla. Potpuno se ugasila ljubav između nje i mog oca, pa je ona odlučila da me napusti i posveti se studiranju.

Bez obzira na to što je odrasla bez majke, Majin otac se pobrinuo da njoj ništa u životu ne fali.

Taki i moja mama su se brzo razveli. Rekla je da je dete ne zanima i da starateljstvo treba da pripadne mom ocu. Mama je samo želela da se školuje i nije imala vremena za mene. Moj otac se celog života žrtvovao i trudio se da mi nikad ništa ne zafali. Mama je redovno slala alimentaciju, ali tata je bio taj koji me je izdržavao i brinuo o meni, a to radi i dan-danas. Mnogo je radio i dan i noć da bih ja imala sve u životu. Pomagala mu je dosta i moja pokojna baba Kosanka. Dok sam bila mala, baba je morala da napusti svoj posao tri godine pred penziju kako bi me čuvala. Tata je radio dva posla: preko dana je taksirao, a uveče radio po noćnim klubovima. Nikada nisam osetila nemaštinu.

Marinkovićeva kaže da ne krivi majku što ju je napustila.

Nikom ništa ne zameram. Mama je dolazili da me vidi sve do moje 12. godine. Dođe tri dan zaredom kod nas, pa je posle nema mesec dana, a ja svakog dana čekam, nadajući se da ću je videti. Sećam se da mi je uvek donosila razne igračke. Dođe kod mene lepo obučena, donese mi mnogo "barbika", provedemo neko vreme zajedno i onda ode. Samo jednom smo se posvađale kada je ona napala tatu, a ja stala na njegovu stranu. Posle toga nismo pričale sve do moje 17. godine.

Autor: P.R.