Aca Lukas zaintrigirao je javnost detaljima iz svog života svojoj u svojoj autobiografskoj knjizi pod nazivom "Ovo sam ja". Najavljuje se da je knjiga "iskrena od bola", otvorena kao lična karta, ispovest bez dlake na jeziku "večito lošeg momka naše estrade", i pokazuje "šta znači živeti život koji je uvek na crti".

- Došlo je vreme da se nešto stavi na papir. Ima toliko lepih stvari, anegdota... Radimo i seriju koja će se zvati "Kafana na Balkanu", pa smo hteli da napravimo to sve zajedno, da ima nekog smisla. Imam toliko isečaka koje sam beležio celog života, pa sam samo sročio sve to - počeo je Lukas. 

Svoj buran život nikad niste krili. Saznaje li, publika, ipak, nešto novo u knjizi?

- Nema tu nekih eksplicitnih stvari. Ima onih koje su interesantne. Sitne, a smešne i lepe. Mnogo je anegdota. Nisam ja imao život prožet nekim spektakularnim ludorijama i turbulencijama. Bilo je zatvora, svega, ali ne nešto bog zna šta.

Čitaoci očekuju mnogo toga eksplicitnog - narkotici, kocka, "Sablja"...?

- Mislim da je to oko hapšenja i "Sablje" najpikantnije. Trebalo bi da ljudi to dobro pročitaju. Naveo sam nešto što se može videti između redova, ozbiljnu nameštaljku koja mi je bila spremana, i koja je, možda, mogla i da me košta života. Što se tiče problema sa drogom, išao sam u knjizi dosta daleko. Ne bih ništa da otkrivam.

Kako reagujete na brojne internet šale sa vama, pre svega vezane za drogu?

- Ima duhovitih stvari, ali i degutantnih. Smejem se, ali je u našem narodu prisutna i jedna kontraproduktivna stvar. Ja sam čovek koji ima društvenu odgovornost, pa sam sve to i rekao. Ispadoh ja najgori. Koliko još ljudi to radi, a krije? Nimalo nisu društveno odgovorni. Pojedini su jako popularni, deca ih kopiraju. Ja sam to javno izjavio, i odmah razlučio šta je dobro, a šta nije. Klincu koji drži moj poster na zidu, i kom sam idol, moram da kažem šta u mom životu valja, a šta ne.

Postoji li nešto što, ipak, niste smeli da napišete?

- Ne. Sve mogu da napišem. Ponešto nisam, jer nije bilo prostora. Ima nekih stvari koje nisu korektne da se napišu, jer je još neko učestvovao sa mnom, počev od muško-ženskih odnosa, pa do svega drugog. Ono "to ne smem da napišem", znači da se toga stidim, a ja se ne stidim ničega. Postoji samo obzir, straha nema.

Autor: M.K.