AKTUELNO

Poslednji oproštaj!

Proslavljeni pevač Đorđe Marjanović danas je ispraćen na večni počinak u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju. Od Marjanovića su se poslednji put oprostili brojni prijatelji, porodica i poštovaoci njegovog lika i dela.

Foto: Pink.rs/N. Brajović

Među prvima su na groblje pristigli ćerka pokojnog Marjanovića, njegov kum, kompozitor Vladimir Graić, imitator Goran Stojićević Karamela, diva džez muzike Nada Pavlović, pevačica Zorana Pavić i brojni prijatelji i poštovaoci lika i dela proslavljenog muzičara.

Foto: Pink.rs/E-STOCK/N. Brajović/MILOŠ RAFAILOVIĆ

Prizor koji je mnogima slomio srce svakako je onaj kada su se Marjanovićevi unuci pojavili na čelu povorke noseći u rukama sliku dede i krst.

Foto: Pink.rs/N. Brajović

Foto: Pink.rs/Nemanja Brajović

Marjanović je sahranjen uz hor, a sin Marko i ćerka nisu krili tugu. Naslednica pokojnog Marjanovića nije krila suze, dok ju je brat Marko sve vreme tešio, grlio i gledao nepomično u jednu tačku. Unuci legende nisu mogli da sakriju tugu na licu zbog odlaska voljenog dede kog su obožavali.

Foto: Pink.rs/N. Brajović

Foto: Pink.rs/Nemanja Brajović

Foto: Pink.rs/N. Brajović

Foto: Pink.rs/N. Brajović

Đorđe Marjanović je umro u 89. godini u Beogradu, u bolnici, od opšte slabosti, s obzirom na svoje godine, iako se prvobitno pisalo da je preminuo od koronavirusa. Rođen je u Kučevu 1931, a u Požarevcu završio gimnaziju. Studirao je farmaciju u Beogradu, koju nikad nije završio. Voleli su ga od Beograda preko Moskve, Minska, Sibira, pa sve do Vladivostoka, pa i dalje, na sve strane Evrope. Muzički je umetnik koji ima dva muzeja njemu u čast - jedan u rodnom Kučevu, a drugi u Moskvi, u vlasništvu "đokiste" Nikolaja Larena.

Foto: Pink.rs/N. Brajović

Đorđe Marjanović je muzikom počeo da se bavi pre više od pola veka. Rođen je u Kučevu 1931. godine. U Beograd je došao na studije farmacije, ali je počeo da se bavi pevanjem.Prvi put je zapevao na audiciji pevača zabavne muzike, koju je organizovalo Udruženje džezista Srbije, da bi u narednom periodu pevao na igrankama i zabavama na Kalemgdanu, u Božidarcu.Prelomni trenutak dogodio se 1958. godine u Nišu, kada je u pauzi između nastupa pevača zabavne i narodne muzike, Đorđe otpevao četiri pesme, među njima i „Zvižduk u osam“, koji je izazvao oduševljenje publike. Bio je prvi pevač zabavne muzike na prostoru Jugoslavije koji nije samo stajao za mikrofonom, već je padao na kolena, valjao se po podu, plakao, bacao sako u publiku.Prvi je pevač koji je imao zvanične klubove obožavalaca u tadašnjoj Jugoslaviji, a velika zvezda je bio i u bivšem Sovjetskom Savezu – na stadionu „Lenjin“ u Moskvi šezdesetih godina, imao je petnaest uzastopnih koncerata, pevajući svake večeri pred petnaestak hiljada ljudi.

Foto: E-Stock/Miloš Rafailović

Učestvovao je na gotovo svim jugoslovenskim festivalima zabavne muzike i bio dobitnik velikog broja nagrada i priznanja. Stariji Beograđani kažu da su zbog Marjanovića izbili i prvi ulični protesti u Jugoslaviji, kada mu nije dodeljena nagrada na festivalu “Zlatni mikrofon” u beogradskom Domu sindikata, 1961. godine. Revoltirana publika je napustila dvoranu, a Marjanović je sa krova jednog „fiće“, kod hotela „Moskva“, pred nekoliko hiljada ljudi, sam, bez orkestra i mikrofona, pevao “Zvižduk u osam“, „Milorda“ i druge pesme.A publika će ga pamiti i po pesmama „Lazarela“, „Romana“, i „Moje ludo srce“.

Autor: N. B. ; M.K.