Glumac Branislav Lečić, koga je kooleginica Danijela Štajnfeld optužila da ju je pre devet godina silovao, dao je juče iskaz u policiji, u svojstvu građanina. On je iskoristio i svoje zakonsko pravo i zahtevao ispitivanje na poligrafu.

– Samo za moje partijske drugove koji su ostali uz mene i za sve ljude koji su ostali uz mene znaju da Lečić može samo da leči a nikako ne može da truje i da siluje. Znajte da sam sedam i po sati davao izjavu , da je sve prošlo profesionalno i da sam poligraf prošao – rekao je likujući Branislav Lečić u kratkom video klipu.

Ipak, za Lečića još nije sve završeno, jer poligraf je samo indicija za policiju a ne dokaz na sudu. Ulogu poligrafa, čarobne reči u srpskoj javnosti, govori Nikola Novak, jedini poligrafista u Srbiji sa američkom licencom iza kojeg stoji impozantna brojka od 5.200 ispitanika.

– Da bi ispitivanje bilo validno, potrebno je da se ispuni nekoliko uslova. Jedan od osnovnih je da poligrafista bude stručan i da nema nikakav ličan odnos prema subjektu. Kod poznatih ličnosti, naročito glumaca, postoji opasnost da šarmiraju poligrafistu i na taj način utiču na njegovu objektivnost – objašnjava Nikola Novak.

Drugi neophodni uslove je da pitanja budu jasna i precizna i da ispitanik ne može da ih racionalizuje.

– Na primer, ako je iz kase nestalo 1.000 evra, pitanje treba da glasi da li ste uzeli 1.000 evra, a ne 950, jer tada ispitani, čak i ako je stvano ukrao taj novac, može da odgovori da nije uzeo 950 evra i odgovor će biti ispravan – navodi Nikola Novak.

Ipak, pitanje je da li je ispitivanje Branislava Lečića u beogradskoj policiji obavljeno baš po svim standardima koji važe u drugim zemljama. Novak, koji svake godine mora da putuje na dodatno obrazovanje u SAD da bi mu bila obnovljena licenca, kaže da u toj zemlji važe nešto drugačiji propisi.

– Tamo je praksa da budu saslušani i žrtva i osumnjičeni. Prvo žrtva a onda osumnjičeni, što kod nas nije bio slučaj. Takođe, u toj zemlji da bi neko ispitivao osobu osumnjičenu za silovanje, pedofiliju ili seksualnog predatora, on mora da prođe posebnu obuku i na takve osobe se primenjuje poseban set pitanja – navodi Nikola Novak.

Na pitanja se odgovara kratko, sa da ili ne. Nema objašnjavanja, jer u tom slučaju se ispitivanje prekida i počinje nanovo.

– Prvo se radi kontrolni set pitanja, kako bi se subjekat opustio, a onda slede tri seta pitanja koja se postavljaju različitim redom. Ispitivanje traje najmanje sat vremena, a onaj ko odgovora može da ga prekine u svakom trenutku – kaže Nikola Novak.

Po njegovim rečima, ljudi imaju dosta predrasuda ali i pogrešnih informacija kada je u pitanju poligraf.

– Nauka je napredovala, pa tako i testiranje ljudi. Sada se primenjuje takozvani CIT sistem, koji je tačan u 99,94 odsto slučajeva, ali se on ne primenjuje kod nas. Jedine osobe koje mogu da izgebnu su bolesni od šizofrenije, a ne primenjuje se ta metoda ni na osobe koje imaju epilepsiju i na trudnice. Uprkos uvreženom mišljenju, može da se primenjuje kod psihopata i sociopata, ali se kod njih koriste drugačiji setovi pitanja nego kod običnih ljudi – navodi Nikola Novak.

To što je neko glumac, ne može da utiče na moderni poligraf.

– Meri se nekoliko parametara, od disanja i otkucaja srca, do znojenja. Postavljaju se senzori ispod stopala i šaka, kao i na mesto gde ispitanik sedi i oni beleže svaki pokret i svaki pokušaj manipulisanja. Glumci mogu da kontrolišu svoje ponašanje, čak i telo, ali ne mogu fiziološke reakcije, kao što je znojenje, grčenje creva, sužavanje ili širenje krvnih sudova, mada je u Egiptu, recimo, zabranjeno da svedoče jer tamo smatraju da mogu da odigraju ulogu svedoka – navodi Nikola Novak.