Rad na novoj televiziji je za njega veliki profesionalni izazov.
Novi Pinkov kanal "Vesti" startovao je sa radom pre nešto više od tri nedelje i već se dobro pozicionirao na medijskom nebu Srbije. Osim Srđana Predojevića i Dušice Spasić, u radu nove informativne televizije učestvuje i mladi voditelj Mihajlo Pavić.
Foto: Jelena Simonović
On je od reportera postao prezenter vesti, a sada će raditi sa eminentnim voditeljima na novom informativnom kanalu. Pored Srđana Predojevića i Dušice Spasić, Mihajlo će sarađivati i sa Ivanom Golušinom, kojeg zna već dugi niz godina, kako privatno, tako i poslovno jer su obojica vodili “Nacionalni dnevnik”.
Mihajlo kaže da je ovo početak ostvarenja njegovog sna.
- Promenilo se sve, a pre svega sam se promenio ja. Kliše je reći, ali moj veliki profesionalni san bio je da radim na televiziji i da izrastem u prepoznatljivo TV lice. Na početku karijere sa potpuno naivnim pogledom na svet i profesiju u koju sam tek uplovio. Tokom proteklih devet godina, stasavao sam pred milionskom publikom i to je umnogome kreiralo i menjalo moje stavove, način razmišljanja pa čak i način na koji reagujem na određene situacije i ljude. Pravi profesionalizam iz jednog drugog ugla, i sve nijanse ove profesije, spoznao sam tek dolaskom na televiziju Pink. Stoga volim da kažem da sam ovde ja postao ja, momak dorastao svim profesionalnim izazovima jedne tako velike i moćne medijske kuće.
Koju vest ste najteže pročitali u uživo programu?
Da budem iskren – nažalost, bilo je puno takvih situacija. Ovo su izazovna vremena za naš narod, a i bez svih stvari koje nas pogađaju - život sam po sebi zna biti surov sa pričama koje piše. Ljudi često brkaju profesionalizam sa hladnoćom i uzdržanošću. Bilo je dana kada sam posle nekih uključenja odlazio trajno drugačiji, sa suzama u očima, ali sam učio godinama od kolega da moji zidovi to mogu videti i trpeti, ali “zidovi” televizije ne. Najviše me rastuže priče o bolesnoj deci, ugroženim porodicama…
Foto: RTV Pink/Jelena Simonović
Sećate li se nekih vaših lapsusa?
Naravno! Ko ih se ne seća, a drugo moji najbliži se svakodnevno trude da ih ne zaboravim! (smeh) Možda najzabavnija situacija je ona u kojoj ispijam vodu iz flašice u trenutku kada se prilog iznenada prekida i kamera prikazuje mene na ekranu... Neki su to nazvali skandalom, ali u živom program se takve stvari mogu dogoditi. Osim toga, bilo je i par situacija kada sam bio na granici da prasnem u smeh zbog dovitljivih opaski kolega tokom trajanja priloga ali još uvek nisam imao takav peh.
Čemu vas je, tokom svih ovih godina, naučio posao, a što vam je privatno pomoglo?
Naučio me je umeću strpljenja, odmerenosti i sistemu samoprezervacije. Kažem samoprezervacije jer sam godinama upravo iz radnog iskustva učio kako poslovno, pa tako i privatno da se podignem bez ičije ruke. Privatno mislim da sam postao bolji čovek najbližima, a dalji od sopstvenog ega i samoće.
Svakodnevno ste pred milionskim auditorijumom, a niste se “uzvezdili”?
Milsim da sam takav zahvaljujući mojoj baki, koja je uvek govorila: “Dobar si onoliko koliko je bio onaj pre tebe, i toliko koliko će biti onaj posle tebe. U sredini je tvoje poglavlje, najbolje što možeš je da paziš kako ga pišeš.”
Šta publika ne vidi, a tiče se posla prezentera, voditelja?
Publika ne vidi iza kulisa, i samim tim ponekad smatra da zato što je finalni proizvod lagodno donet, da je bila laka i njegova prozvodnja. Što skoro nikada nije slučaj.
Da li ste nekada obukli samo sako i košulju, a da ste umesto pantalno imali šorts, jer se to ne vidi na ekranu?
Naravno, posebno kad je leto! Sve što se ne vidi na kameri - nije važno! Samim tim, tokom paklenih vrućina, gledaoci ne znaju da smo ispod voditeljskog pulta najčešće u bermudama i plitkim patikama. Sve što ste gledali u filmovima, istina je. (smeh)
Foto: Jelena Simonović
Poslovno želim talase, a privatno porodični mir
Šta je vaš neostvaren profesionalni i životni cilj?
Profesionalni neostvareni cilj bih voleo da zadržim za sebe, jer smatram da se približava vreme njegove realizacije, a životni cilj bi definitivno bio stvaranje porodice. Mislim da mi polako dolaze prave godine za bacanje sidra u nekoj mirnoj luci, neka posao budu moji talasi, ovde bih želeo mir.
O smrti poznanice sam jedva izveštavao
Vest koja me je potpuno porazila je samoubistvo ćerke naše koleginice An Mari Ćurčić. Sećam se da je pre skoro tri godine, na putu do posla, usledio poziv od urednice koja mi je rekla da ću tog dana izveštavati o samoubistvu poznate gradske manekenke. U tom trenutku nisam ni slutio da je reč o nekome koga poznajem i sa kim imam mnogo zajedničkih prijatelja. Mariju sam poznavao iz sveta mode, sretali smo se u noćnim izlascima… Kad god bih je sreo, imao sam utisak kao da je reklama za neki bolji život, bez naznaka kakva tragedija bi mogla da se dogodi.
Autor: N.V.
