Boris Komnenić, kojeg će publika najviše pamtiti po ulozi Saše Guze Popadića iz "Boljeg života", preminuo je 6. marta u 64. godini posle teške bolesti. Nije često govorio za medije, bio je osoba koja nije volela da mu ljudi prilaze na ulici samo zato što je glumac, a u jednom intervju je ipak otkrio neke svoje tajne.

Boris Komenić je tada ispričao da se prvi put zaljubio na Salajci, te da je u novosadskim bioskopima doneo odluku o svom budućem pozivu - kinematografiji i otkrio zašto su ga ljudi smatrali za neprijatnu osobu.

- Odrastao sam na Salajci, kod Temerinskog mosta, na uglu Teodora Mandića 9 i Temerinske 105. Tu, gde se sada zida tržni centar. Dane provedene u tom kraju nikada neću zaboraviti. Kada me pitaju za Novi Sad, tu sam uvek bezprekompromisan, i kažem - da - rekao je Komnenić i prisetio se 1962. godine kada je bila fešta otvaranja Železničkog mosta. Bila je to i svetkovina njegovih emocijam.

- Moja prva ljubav, devojčica iz Radničke ulice, iz kuće ispred moje. Te večeri roditeljima sam pričao kako ću nju da oženim - rekao je glumac.

Sudeći po priči, može se pomisliti da korene čitavog života vuče iz panonskog grada, ali na mapi njegovog detinjstva upisane su i Istra i Istična Hercegovina, gde je boravio svakog leta.

- Novi Sad je svakako veoma bitan u mom životu, ali velike ljubavi su mi i rodna Pula, u kojoj sam živeo do pete godine, i Bileća u BiH. Istočnu Hervegovinu shvatam kao moje poreklo, jer mi je otac odande - ispričao je tada Komnenić, i prisetio se da ga je napočetku interesovalo samo da bude filmski režiser, a gluma mu nije padala na pamet.

- I tako je film bio moja sudbina, a u pozorište sam zalutao. Pre nego što sam upisao FDU u Beogradu, gledao sam ukupno pet predstava, i to sa školom - rekao je glumac koji nije spadao u red onih koji ne voli sebe da gleda na televiziji, niti da sluša svoj glas.

Nije voleo kada mu ljudi prilaze na ulici, a znao je i da mrzi.

- Ne volim uzgredne pojave kao što je poznatost, jer to mi ne znači, niti da od toga pravim nekakvu zabunu među ljudima. Glumom se bavim zbog sebe, a ne zbog drugih, stoga ne volim kadu mi ljudi na ulici prilaze zato što sam glumac. Ljudi osećaju da mi to smeta, i zbog toga važim za vrlo neprijatnu osobu. Za sebe bih rekao da sam selektivno neprijatan. Volim da volim, a kada ne dolazim na odaziv - mrzim - objasnio je tada Komnenić.

Autor: M.K.