Glumica Eva Ras ušla je u devetu deceniju života progovorila je o tome koliko je i dalje sposobna, voljna za život, kao i o svom domu. 

- Nije mi palo teško ovo sve oko korone, moj stan ima veliku terasu pa sam vreme provodila na svežem vazduhu. Znate, ljudi koji su sada u staračkim domovima su godinu dana zatvoreni, nikoga ne mogu da vide, niti njih neko da poseti. Zamislite kako je tim starim ljudima koji su sami. Tako da kad me neko pita kako sam, kažem dobro. Ceo stan održavam sama, jedno vreme sam imala pomoć, ali pravo da vam kažem nisam bila zadovoljna. Tako da sam odlučila da ja čistim i uređujem - priča Eva i otkriva da u svom domu naviše vremena provodi u pisanju i čitanju različitih štiva:

- Prvog januara sam napunila 80 godina, zbog pandemije nisam obeležila rođendan. Ali sam srećna što je u Banjaluci izašla moja knjiga “Hitlerovo kopilče”. To što pišem romane mene održava, to mi je umna gimnastika, nema veće. To je isto kao da igrate remi i kao Đoković kad igra tenis. To je ornament, svaki detalj morate držati u glavi. U pisanju i čitanju najviše vremena provodim.

Glumica ističe da je mnoštvo detalja u stanu koji joj krase biblioteku i police, dnevni boravak, pazarila u prodavnicama polovne robe.

- Često sam odlazila na Kalenić pijacu i tamo pazarila šta nađem - priznaje Eva koja boluje od teške bolesti:

- Leče me od kancera i dalje, pazim se. Nisam operisana, zaustavili su mi rast tumora, ali on je i dalje u meni. Niko se od malignog tumora nije izlečio, ali tu imaju dve grupe. Jedna koja momentalno umre kao Glogovac i ima druga koja živi kao ja. Glogovcu su pisali da je umro posle kratke i teške bolesti, a meni će pisati da sam preminula posle duge i teške bolesti.

U Evinom domu dominira bela boja, nasuprot crnini koju nosi. Stan i spavaća soba imaju puno detalja, jastuka i knjiga, ali fotografije glumičine preminule ćerke Krune i supruga Radomira Stevića Rasa nisu na zidovima. Sve uspomene je spakovala u kutiju na dan kad joj je naslednica preminula:

- Nisam želela da budem nadmeni živ čovek koji preminule pretvara u fotografije. Hoću da se sećam njih, a ne slika. Umro mi je prvo suprug i od toga se nisam oporavila iako su me ljudi tešili rečima da treba da ide po redu. Kada mi je i ćerka umrla odlučila sam da sklonim fotografije jer nisam htela da zaboravim svu ljubav koju osećam. Samo sam govorila: “Bože, ne daj mi da ih zaboravim i da zaboravim kako je moj život sa njima bio srećan”. Oni i dalje naseljavaju moj kraj bez toga da u albumima tražim šta je bilo. Sahranila sam celu svoju porodicu, nema utehe. Uteha će biti kad im se budem pridružila. To čekam svakog dana, ali svakog dana se probudim. Nikad nisam imala planove da ovoliko živim. Ja sam Božjom voljom gubitnik na ovom svetu - zaključila je Eva Ras.

Autor: M.K.