Sin Đorđa Balaševića, Aleksa Balašević, za razliku od svog oca, nije izabrao muziku za svoj životni poziv.

Naime, on se godinama uspešno bavio rvanjem i dobijao brojne nagrade za uspehe u tom sportu, a pre par godina odlučio je da pokrene i sopstveni biznis.

Aleksa je počeo da se bavi i organizovanjem MMA borbi.

Šokiraju se, dođu i napišu: ‘E pa ti si napravio biznis od borbi’. Ja odgovorim: ‘Pa nije to mala stvar napraviti takav poslovni uspeh’. Da li bi bilo interesantnije da sam napravio biznis od čipsa? Napravio sam biznis od jednog interesantnog sporta koji nije najpopularniji u Srbiji, ali ne znači da neće biti, što pokazuju i turniri koje sam organizovao praveći pionirske korake na tržištu Srbije. U posao, vođen sopstvenom idejom, zapravo sam ušao spontano, čak bez preteranih ambicija, ali ne kažem da ih sada nema, jer uspeh nosi nove planove i izazove - rekao je on svojevremeno.

Kako je rekao, roditelji su često umeli da mu se mešaju u posao.

Umeju ponekad, ali u pozitivnom smislu, da budu dosadni jer sam u posao ušao veoma mlad. Tu se radi o visokom profitu sa kojim mlad čovek ne može da se izbori. Mama je najviše u priči u ulozi producenta i zadužena je za rasvetu i efekte koji doprinose događaju da postane šou. Otac se takođe meša u stavkama stvaranja, a sestre dolaze kao podrška. Mama mi je trener na klupi, ona vikne kad zapnem i predloži šta da se radi - ispričao je Aleksa.

Kako je naveo, roditelji su često bili i zabrinuti za njega zbog prirode sporta kojim se bavi.

Vilica mi škripi. Pištim na aerodromu čak i kad skinem kaiš na senzoru za metal, servisiram se redovno kod lekara. Zabrinut sam zbog svih posledica rvanja po pitanju jetre, vrata, nogu i ruku. I porodica je zabrinuta. Kada sam imao prvi meč, pukao mi je nos i sestra je bila u publici. Nije bilo prijatno uopšte - istakao je on.

Mladi sportista sreću je našao kraj verenice Nikoline, ali otac, kao ni drugi članovi njegove porodice, nisu prisustvovali veridbi.

Verili smo se u Nazaretu. Nekoliko meseci čekao sam blagoslov Patrijaršije i odredili su da to bude tamo, sa episkopom Romanosom, božjim čovekom odgovornim za mir u tim krajevima. Nedostajalo mi je prisustvo najbližih, pogotovo kad sam video neke nemirne prizore, ali bilo mi je važno da ispunim dogovor svog duhovnika, oca Pajsija, koji je trenutno u Krupi. Rekao sam mu da ću posle hodočašća zatražiti blagoslov po najsvetijim običajima i ispunio sam reč, zbog čega se osećam neopisivo dobro - rekao je Aleksa u jednom intervjuu prošle godine.

Autor: M.M.