Edita Aradinović danas je jedna od najuspešnijih mladih pevačica na našoj javnoj sceni - niže hit za hitom, pred kamerama je uvek nasmejana, a mnogi ne znaju da da se iza blistavog osmeha krije teška životna priča. Iako o detaljima nerado govori, ovaj put otvorila je dušu i osvrnula se na pojedine bolne trenutke iz svog života.

Edita je rođena u sedmom mesecu sa svega 1,5 kilograma. Njena majka je imala blizanačku trudnoću. Nažalost, njen brat je preminuo.

- Druga beba je bila dečak i ja ceo život osećam da u maminom stomaku nisam bila sama... Kada sam bila mala, stalno sam crtala portrete na kojima je pola muški, a pola ženski lik. Tada nisam znala da sam imala brata blizanca. To sam saznala tek sa 12 godina - priča pevačica.

2005. godina zauvek će ostati jedna od najtežih u njenom životu, budući da je tada ostala bez brata.

Znali smo da će do toga doći, jer je brat imao težak oblik Daunovog sindroma, a ljudi sa tim problemom ne žive dugo. Preminuo je kada je imao 21 godinu. Tada ni komunikacija između mame i tate nije bila najsjajnija. Često su imali razmirice, pa su se na kraju, na našu sreću, razveli. Život nam je posle toga svima bio lepši. S obzirom na to da je razlika u godinama između sestre i mene bila velika, nisam mogla da joj zamerim što možda nije dovoljno obraćala pažnju na mene. U tom dobu su mi bili potrebni razumevanje, pažnja, razgovori koje nisam imala... Zbog svega potisnutog dobila sam želju da pomažem svima oko sebe, i to na način na koji bih ja volela da je neko sa mnom razgovarao. Zbog toga često imam osećaj tereta celog sveta na svojim leđima... - ispričala je, između ostalog, pevačica.

Autor: D.T.