Božić, najradosniji hrišćanski praznik, popularno TV lice Pinka Dušica Jakovljević provodi u krugu porodice, sa sinom, ćerkom i roditeljima, a u razgovoru za naš portal otkriva kojih se to običaja pridržavaju, ali i kakva se to česnica sprema za njihovu prazničnu trpezu.
Na koji način se Božić proslavlja u tvom domu? Ko ima koju ulogu i kakva si domaćica, šta se može naći na tvojoj prazničnoj trpezi?
Ja sam fenomenalna domaćica – ustanem ujutro, idem u šumu po badnjak, napravim ručak, umesim česnicu… Šalim se (smeh). Ništa mi od toga ne bi bilo teško da uradim za svoju decu, ali moram biti iskrena – ja sam neko ko malo modernije proslavlja sve naše tradicionalne praznike, ali itekako, kao neko ko je vernik i ko svoju decu uči koliko je važna nacionalna pripadnost i koliko je važno voleti svoju tradiciju i religiju, poštujem običaje. Kod mojih roditelja je baza i za Badnje veče i Božić, ja sam jedinica, pa je to nekako normalno. Mi i inače negujemo tradiciju zajedničkih ručkova, tako da se za Božić to podrazumeva, uvek idemo kod bake i deke Anđela, Ognjen, ja i Dona,naravno. Tokom Badnjeg dana se i po 50 puta čujem sa mamom koja mi objašnjavašta sve to pravi i kako će sve to da izgleda. Što sam starija čini mi se da sve više vodim računa o tome i shvatam koliko je sve to bitno. Od ove godine čak planiram i da posle Božića nastavim da postim sredom i petkom, iako se takve stvari, kažu, ne planiraju, već jednostavno urade.
Foto: Pink.rs/Jelena Simonović
Česnica je neizostavna tokom svakog Božića... Ko ima najviše sreće kada je izvlačenje novčića u pitanju?
Česnicu mi pravimo malo drugačije od ostalih, obzirom da su moji sa tatine strane Prečani i ona se zapravo pravi kao suva pita, ne mesimo je kao pogaču. Ranije se tačno znalo, moje bake i roditelji su obeležavali te delove česnice, iako sam pokušavala da rešim taj algoritam – nisam uspevala! Do sada, mislim da su Anđela i Ognjen imali najviše sreće što se izvlačenja novčića tiče. Ustvari, stavljaju se dva novčića i, za divno čudo, uvek izvuku njih dvoje.
Foto: Pink.rs
Kako si slavila dok si bila mala, pamtiš li neku anegdotu?
Kod nas su se uvek slavili svi verski praznici, čak i u doba komunizma, kad sam ja bila mala. Moja porodica nije velika, ali je uvek bila vezana i mi smo uvek negovali te porodične odnose. Malo nas je sada ovo savremeno vreme i brzina života udaljila, ali tu smo još uvek jedni za druge, kad god nešto treba. Volela bih da se vrate ti dani kada smo bili ujedinjeniji, ali prosto pamtim po tome što je sve uvek bilo veselo, šalili smo se i prepričavalo se ono što se dešavalo mojim bakama. Moja prabaka je imala četiri ćerke koje je sama podigla dok je deda bio u zarobljeništvu tokom rata… Ja sam nasledila to u svojoj porodici da iz svega što se dešava treba izvući nešto pozitivno, da kada je najteže razvučem osmeh i zapnem. Pamtim ta slavlja po večito ispričanim pričama, kako su prelazile zaleđenu reku, ko je prema njima ispao dobar, a ko loš čovek, kako je jedan naš ujak imao ispod svoje kafane imao tajnu bazu za radio amatere koji su radili protiv okupatora… Sve su to lepe priče kojih se uvek rado sećam.
Koliko je važno u ovim vremenima održati porodicu na okupu i generalno duh zajedništva?
Mislim da je ovo vreme veliki test za sve nas. Ovo je bolest koja nas je udaljila jedne od drugih, ali mi smo imali u nekoj našoj bližoj istoriji strašno teške stvari koje su nam se dešavale – bobardovanje, ratove, izbeglištva… Sada je teško onima koji su izgubili svoje bližnje, heroj si ako ostaneš kod kuće, a danas nam savremena tehnologija ipak omogućava da budemo u kontaktu sa svojim najmilijima. Ja sam lično odabrala da se više ne plašim, što ne znači da potencijalno ne štitim druge od sebe i sebe, svoju decu, ali nadam – ima naznaka da će se situacija poboljšavati, tu je i vakcina… Verujem u to,jedva čekam da dođem na red da primim vakcinu. Jutros sam izvukla jednu porukuiz teglice, glasi:”Reci danas nekome da ga voliš, bez da upotrebiš reči volim te” – e, mislim da to tako treba svakog dana da se čini.
Autor: D.T.
