Legendarna pevačica narodne muzike, Goca Lazarević, bila je gošća emisije "Premijera" i tom prilikom otkrila je kako se oseća povodom toga što je dobila nagradu "Nacionalni estradno-muzički umetnik za 2020. godinu".

Mnogo sam nagrada dobila u životu, pre dve godine nagradu za životno delo, mislila sam da je tu moj limit, međutim postoji još jedna nagrada, koja je i vrhunac, najveća, nagrada za umetnika, pevača, muzičara... Zasluge za nešto što si ostavio ovom narodu i ovoj naciji, a ja sam zahvaljujući svojoj interpretaciji nekih pesma i kompozitoru Milutinu Popoviću Zaharu otpevala pesme, ne samo koje se pevaju 3-4 decenije, neko će ostati iza mene u zalog budućim generacijama - rekla je Goca.

Ekipa "Premijere" pitala je Gocu da li postoji sujeta na estradi, a tom prilikom Goca je otkrila i koji momenat je najviše zaboleo.

Da, ja se baš privatno ne družim sa svojim kolegama, osim kada se vidimo. Sećam se jednog trenutka, bio mi je bolan, 1999. godine nakon bombardovanja, pojavila se pesma "Mala žena", i te godine je bila pesma godine, ja pevačica godine. Kada sam dobila tu nagradu, i kada je to promovisano na najvišem nivou, sećam se mlađih koleginica, koje su me gledala, čitala sam, nekima iz pogleda, nekima sa usana: "Šta hoće ova baba?" - govorila je Goca.

Ja kad sam počela da pevam mene si morao da udariš da bih se pokrenula, a da bih počela da vrckam, trebalo je malo više truda, a one danas što se tiče scenskog ponašanja, stajlinga, imaju stiliste... Ponekad se pitam šta je to što oni imaju, pa su tu gde jesu, a pevaju kao tele u pubertetu, nemojte da me pitate ko su - rekla je Goca.

Detaljnije u nastavku.

Autor: S.M.