Za Milana Stankovića nije samo bolno to što je odrastao bez oca, već i što nikada nije saznao pod kojim okolnostima je njegov otac, koji se služio kaznu u zatvoru, umro iza rešetaka.

Bolne priče postaju mnogo bolnije kada se o njima govori kroz medije. Ovde nije reč o misteriji, već o porodičnoj tragediji koja nije medijska poslastica nego rana. Ona nikad neće zarasti i najmanje što bih mogao da tražim jeste da ljudi ne košaju po tome - rekao je Milan za "Story", koji na pomen nerazjašnjene okolnosti po kojima mu je otac umro reaguje rečima:

Ima li smisla u nečijoj smrti tražiti dodatni odgovor? Za mene kao dete koje je kroz to prošlo, sasvim je dovoljan hendikep što sam rastao bez oca, i to znaju samo oni koji su bili u sličnoj situaciji. Nikada nisam imao nameru da pričam o tome, jer je to moja intimna bol. Neću ni sada da detaljišem na tu temu, ne zato što se u njoj krije bogzna kakva misterija, već zato što je to naprosto mnogo teško.

Milanu nije bilo samo teško zbog porodične tragedije već i zbog toga što je kao dečak bio žrtva vršnjačkog nasilja.

Što te ne ubije, to te ojača, bar je tako bilo u mom slučaju. Preživeo sam sve i svašta, pa i vršnjačko zlostavljanje. Ja sam preživeo vređanja, cepanja ranca, izbacivanja iz društva i zato ističem da je od dobre ocene važnije biti dobar čovek i zaštititi slabije. Pamtim šesti i sedmi razred osnovne škole, povlačenje u sebe, u svoju sobu i spopstveni svet glume i scene, gde sam mogao da budem ono što želim - otkrio je Milan.

Autor: Pink.rs