Na današnji dan se mnogi od nas prisećamo onih lepih trenutaka kada je osvanuo taj 1. septembar i kada smo krenuli u prvi razred, a nismo imali pojma koliko će to naše živote promeniti.

I naši zadrugari imaju uspomene na 1. septembar, koje su rado podelili sa nama.

Bio sam jako srećan kada sam krenuo u školu, moram da priznam, pogotovo zato što sam u odeljenju bio sa drugarima iz vrtića, dosta nas je išlo u školu zajedno. I moram da priznam da bih se sad rado vratio u taj period - rekao nam je Stefan Karić.

Tog 1. septembra sam doživeo jako veliki stres jer nikada nisam voleo predškolsko, pa posle toga ni školu. Moja ljubav prema učenju se javila tek nakon završetka srednje škole. Bilo nas je 32. u razredu. I dalje se sećam redosleda učenika na prve dve strane dnevnika - ispričao nam je Marko Đedović.

Sećam se da me je jedan dečko poljubio i da sam mu opalila šamar (smeh). Poljubio me je jednom, dva puta i trećeg puta mi je pukao film. Tako da je moj prvi dan počeo zanimljivo - kaže Iva Grgurić.

Koliko me sećanje služi, to je bio najlepši dan u mom životu, jedva sam čekala da upoznam nove drugare, da učim i da se igram - priznala je Tara Simov.

Sećam se da sam celu noć smarao tatu kako će mi biti tamo, da li će biti i moji drugari iz vrtića, pitao sam njega kako mu je bilo i nisam zaspao sigurno do 1 sat iza ponoći, što je tada za mene bilo prekasno. Sećam se i na prozivci da sam stajao sa nepoznatom decom i krenuli smo ka učionici i baš je bio čudan osećaj. Bio sam I-1. Ostalo mi je sve to u lepom sećanju. I dan danas se družim sa 10 ljudi iz osnovne, iz srednje se ni sa kim ne družim, a sa fakulteta pogotovo. Tako da je to za mene najlepši period. Bez briga, problema i najbitnije, čisto druženje je bilo. Nema koristi kad ste deca. Zato smo i opstali i družimo se 17 godina. Svog leta i zime odemo negde zajedno na odmor, a viđamo se i 3, 4 puta nedeljno, zavisi od obaveza - kaže Adam Đogani.

Mene je mama još pre nego što sam krenula u školu terala da vežbam slova i brojeve. Jedva sam čekala, iskreno, da krenem u školu jer sam kući glumila da sam učiteljica i ocenjivala mamine stare sveske. Svaki 1. septembar mi je bio uzbudljiv jer sam jedva čekala da mi mama kupi sveske, nalepnice za sveske i sve što ide uz đački pribor. Deca umeju da budu jako pokvarena i bezobrazna. Kada sam otišla prvi dan u školu, jedan dečak mi je dao nadimak "Sova" jer sam nosila jako velike naočare naspram moje glave. I stalno su me zadirkivali. Samo što je "Sova" sada porasla i postala jedna od najboljih riba na estradi. To nisu moje reči, da se razumemo, to su reči mojih školskih drugara - kazala je Sanja Stanković.

Kako vi pamtite 1. septembar i polazak u školu, da li je to lepa uspomena za vas ili ipak ne?

Autor: Pink.rs