Pevačicu Zoricu Brunclik život nije mazio, ali je ona iz svih teških situacija uspela da izađe sa osmehom na licu zahvaljujući svojoj hrabrosti. Njen otac napustio je porodicu kada je Zorica bila veoma mala.

Mama Zlatija je sama brinula o meni i trojici braće. Živeli smo u najvećoj bedi jer je majka imala jadnu platu. Ne postoji ništa čega bih volela da se setim iz tog perioda, što ne znači da ga se stidim. Bila sam najstarija i jedino žensko u porodici. Pošto su se moji roditelji veoma rano rastali, mama je živela u Smederevu, otac u Beogradu, a ja sam rasla okružena siromaštvom ali i bogatstvom. Otac me je odvodio i ostavljao po nekoliko meseci kod svoje prebogate familije, samo da bi mami napakostio. Kod njegovih sam živela kao bubreg u loju, nosila najbolju odeću, jela najfiniju hranu... Posle određenog vremena mama bi dolazila po mene da me vrati kući, a ja sam je tada najviše mrzela, jer me vraćala u siromaštvo - rekla je Zorica.

Zorica je rekla i kako je mami nosila doručak na posao koji se sastojao samo od hleba i flaše vode, pa istakla da se više puta uverila koliko je težak posao u ciglani radila njena majka. Kada je Zorica krenula u osnovnu školu, majka Zlatija joj je zbog đačkih obaveza ukinula odlaske u raskošnu očevu kuću.

Godinama nakon što je njena majka u pedeset i prvoj godini umrla, Zorica je slučajno saznala da bi, kada bi joj procesom denacionalizacije vratili svu imovinu očeve familije, bila među najbogatijim Beograđankama.

Svojim očima sam mogla da se uverim koliko je težak posao radila u ciglani. Srećna okolnost bila je što se moja baka družila sa majkom pevača Bore Spužića Kvake, čijoj ćerki je bila potrebna pomoć oko školskih zadataka. S obzirom na to da sam bila odličan đak, rado sam joj izlazila u susret. Uvek sam se najavljivala u vreme ručka, znajući da će me pozvati da sa njima jedem, što nikada nisam odbijala. Majka je bila stroga i ponosna, nije nam dozvoljavala da tražimo. Ako smo bili gladni, morali smo da se dovijamo na razne načine ne bi li se najeli kada bismo nekuda išli. Sećam se sreće kada je Bora jednom prilikom svoju ćerku i mene odveo u Beograd, gde nam je obema kupio istu odeću i obuću - prisetila se pevačica.

"Zašto se mučiš, bolje ti je da ideš da pevaš i pomogneš tu svoju sirotinju! Završila si osmi razred, a ako budeš želela da se školuješ, učini to kada budeš imala novca!" - glasi rečenica koju Zorica nikada neće zaboraviti, a koju joj je rekao Bora Spužić Kvaka.

Zorica je zatim uplovila u estradne vode, a nakon nekoliko meseci počela je da zarađuje čak tri puta više novca nego što je mogla njena porodica da priušti. Međutim, kada je videla ogromnu sumu novca na računu svoje ćerke, oprezna majka odvela ju je pravo u policiju, da se utvrdi na koji način ih je zaradila. Nakon što su joj objasnili da je sve stečeno pošteno, sve je bilo idealno.

Otišle smo u najnoviju robnu kuću i za sav novac kupile hranu, pa smo kući došle sa dva prepuna taksija. Namestili smo slavski sto, na koji smo stavile sve što smo donele i toliko smo se prejeli da smo tri dana kasnije svi imali dijareju. Kada sam došla do većih para, napravila sam majci i svom rođenom bratu Ljubivoju kuće. Pre nekoliko godina pričao je u medijima da mu nikada nisam pomagala, ali ja mu za to ne zameram. On voli da popije, a kuća u kojoj su ga novinari zatekli bila je druga po redu koju sam mu platila, jer se prethodno razveo i ostavio deci krov nad glavom. Ne čujemo se i ne viđamo, ali on je moj brat i ja mu sve opraštam - rekla je Zorica.

Autor: Pink.rs